Цуце
0001 Глас допаде на крајину Никшу
0002 да су цуцке изјавиле овце,
0003 изјавиле у Кобиље доце,
0004 пак се мала чета подигнула,
0005 пред њом бјеше Горчиновић-Ђуро,
0006 бјеше ускок од Горице Црне.
0007 Чета пође рамним Рудинама,
0008 а кад дође у Кобиље доце,
0009 ал’ их није у Кобиље доце,
0010 ма говори Горчиновић-Ђуро:
0011 "Ајте замном, Турци од Никшићах!"
0012 Отидоше низ Рудине равне,
0013 угледаше овце и чобане,
0014 три чобана пет стотин’ овацах,
0015 па овцама Турци западоше,
0016 и на б’јеле овце ударише,
0017 ал’ чобани недађаху овце,
0018 но говори Горчиновић - Ђуро:
0019 "Вјера ви је божа, Црногорци!
0020 Ми ви овце узети нећемо,
0021 нит’ ћемо ви хиле учињети,
0022 веће друге ђе су цуцке овце?"
0023 Вјерни бјеху, бога вјероваху,
0024 на божју их вјеру путшаваху,
0025 још их пита Горчиновић-Ђуро;
0026 "Ђе су друге овце и чобани?"
0027 Ал’ му вели Јововић - Станиша:
0028 "Ми не знамо ђе су ни како су."
0029 Вук Јововић бјеше у главицу,
0030 на Станишу брата повикао:
0031 "Бјеж’, Станиша, жива т’ уфатише,
0032 није нигда вјере у Тураках!"
0033 Кад Станиша оно разумио,
0034 плећи даде а бјежати стаде,
0035 ал’ му Турци утећ’ не дадоше,
0036 већ уждише дванаест’ пушаках,
0037 лијеву му ногу саломише,
0038 рањен паде у лист и у траву,
0039 таден Турци ноже повадише,
0040 на Станишу уриш учинише,
0041 да његову одасјеку главу,
0042 ал’ га Вуко посјећ не даваше,
0043 већ га брани својим џеверданом,
0044 теке Турци поћераше овце,
0045 ма их Вуко брже осветио,
0046 четири им главе окинуо.
0047 Бјеже Турци с овцам’ пут Никшићах,
0048 Вук рањена уграби Станишу,
0049 понесе га у Цуце камене.
0050 То је мало доба постануло,
0051 Вук покупи по Цуцама војску,
0052 скупи другах триста и педесет
0053 и уводи корјенићке овце,
0054 а кад Вуче уходио овце,
0055 својој био дружби бесједио:
0056 "Сад, дружино, да им ударимо!"
0057 Кад дружина Вука разумјела,
0058 на бијеле ударише овце,
0059 уграбише хиљаду овацах,
0060 и пет стотин’ коњах и воловах,
0061 осам главах турцим’ осјекоше
0062 и шеснаест робах заробише,
0063 ма им робе натраг повратише,
0064 е све бјеше лудо и нејако,
0065 и не ваља нигда свакојако,
0066 од страха се живо искидало.
0067 Овце здраво у Цуце зајмише,
0068 а никаква не погибе друга,
0069 здраво доше, шићар дијелише.
0070 Тако Цуце, радосно ви срце!
