Све су цуре св’јеће од тамјана, -
А Мара је од сувога злата.
Момку очи ко да ће гледати,
Уста су му ко да ће љубити,
Ноге су му ко да ће лјетети. 5
Скочи момак на ноге лагане,
У’вати се Мари око врата.
Цикну Мара иза свега гласа:
„Моја мајко, превари ме Ранко!