[Цвала ружа, на друм опадала]
Цвала ружа, на друм опадала.
Отуд иду кићени сватови.
Сви сватови ружу узимаше,
Само не шће Лазо ђувегија.
Он доводи коња до ђевојке 5
Па јој онда тијо говорио:
— Ој, ђевојко, ти си ми девета!
Осам ми је мајка отровала
Па се бојим и тебе ће, дико!
Кад будемо двору на помолу 10
Ишетаће моја стара мајка,
Изнеће ти у корници вина!
Немој пити, немој се шалити,
Већ га подај до себе ђеверу!
Кад су били двору на помолу, 15
Ишетала њина стара мајка
И изнела у корници вина,
Ал' ђевојка мудра и премудра,
Нешће пити ни ђеверу дати,
Већ га сасу у зелену траву. 20
Оде стара мајка кукајући.
— Не вреди ти, мајко, сад кукати,
Ваља нама вијек вјековати...