Цар и Секула (од истога игумана Мојсија)
0001 Књигу пише Отмановић-царе
0002 те је шаље од Сибиња Јанку,
0003 у пространу земљу Унгарију;
0004 „Ја сам чуо, и кажу ми људи,
0005 ти да имаш сестрића Секула,
0006 љепоте му у вес свијет нејма,
0007 но пошљи га мене у Стамбола
0008 да га види стамболска господа,
0009 да га виде паше и везири
0010 и остали Турци јањичари,
0011 још и моје младе султаније,
0012 јер су мене молбе дојадиле
0013 да добавим Бановић-Секула,
0014 да његово сагледају лице.
0015 А дајем ти божу вјеру тврду,
0016 да му хиле учинити нећу,
0017 но ћу ти га добро даривати
0018 и опет га здраво повратити."
0019 Каде Јанку ситна књига дође,
0020 књигу гледа, сузе пролијева,
0021 а двори га Бановић-Секуле,
0022 па ујаку своме бесједио:
0023 „Мој ујаче, Сибињанин-Јанко!
0024 Каква књига да је бог убије
0025 те је јутрос тебе заплакала?
0026 Ако ти је књига од мејдана,
0027 ја сам готов поћи на мејдана,
0028 но немој се препадати, дајо."
0029 Јанко рече сестрићу својему:
0030 „О Секуле, лудано дијете!
0031 Лоша књига, да је бог убије,
0032 од Стамбола од цара турскога
0033 да те шиљем у Стамболу билу,
0034 да те виде и гледају Турци
0035 и погане буле султаније
0036 и даје ми божу вјеру тврду
0037 да ти хиле учинити неће
0038 него ће те добро даривати
0039 и здраво те мене оправити.
0040 У Турчину и у змије љуте
0041 ришћанину пријатеља није,
0042 богме ће те, сине, преварити,
0043 потурчити оли погубити."
0044 Ал’ Секуле њему проговара
0045 „Небој ми се, мој ујаче Јанко!
0046 Ја ћу цару поћи у Стамбола,
0047 а дајем ти божу вјеру тврду,
0048 заисто се потурчити нећу,
0049 може бити да ћу погинути,
0050 али ће се надалеко чути
0051 кад Бановић погибе Секула."
0052 И то Јанку млого мило било
0053 па дава му коња и оружје,
0054 ођеде се Бановић Секуле,
0055 обукује љуте панцијере,
0056 што му сабља наудит не море,
0057 а по њима свилу и кадифу
0058 и на главу самур-капу тура,
0059 по самуру тридесет челенака
0060 које пиште како змије љуте,
0061 око себе сабљу опасао,
0062 дорату топуз објесио,
0063 пак појаха дора дебелога,
0064 тури бојно копље на рамена
0065 и отиде друмом зеленијем.
0066 Далеко га Јанко испратио,
0067 па сестрића грли и целива,
0068 топле сузе рони и пролива:
0069 „О Секуле, лудано дијете!
0070 Хајде пођи а бог с тобом буди,
0071 али ћу те сјетовати, сине,
0072 кад ћеш бити пољу стамболскоме,
0073 сретнуће те хиљаду Тураках,
0074 то те бити цареве делије,
0075 искате ти коња и оруже,
0076 недај, сине, коња ни оруже;
0077 па ћеш бити пољу стамболскоме,
0078 опет срести хиљаду Тураках,
0079 то те бити Турци јањичари,
0080 искате ти коња и оруже,
0081 недај, сине, коња и оруже;
0082 кад Стамболу на капију дођеш,
0083 сресте тебе паше и везири,
0084 колико су страшно ођевени,
0085 ти ћеш мислит да су то цареви,
0086 искате ти коња и оруже,
0087 но немој се, сине, препанути,
0088 немој пуштит коња и оруже,
0089 ћерај коња цару на капију
0090 ђе му стоје младе султаније,
0091 ту ћеш наћи доброга јунака,
0092 на капију ноге прекрстио
0093 па из чабра пије рујно вино,
0094 неопране брке објесио,
0095 по земљици пали су му брци,
0096 покрај себе сабљу потурио,
0097 капију топуз објесио.
0098 Ту ћеш, сине, коња одјахати,
0099 узми капу у лијеву руку,
0100 пољуби га у скут и у руку,
0101 па ћеш, сине, њега поздравити
0102 и аманет њему учинити
0103 да те води цару на дивана."
0104 Отле оде Бановић-Секула,
0105 докле пољу стамболскоме дође,
0106 сретоше га цареве делије,
0107 ишту њему коња и оруже,
0108 не да момче тога ниједнога,
0109 но разгони цареве делије
0110 и отиде пољем широкијем;
0111 сретоше га Турци јаничари,
0112 ишту њему коња и оруже, .
0113 неда соко коња и оружја
0114 но разгони Турке јањичаре,
0115 док Стамболу на капију дође,
0116 сретоше га паше и везири
0117 те му ишту коња и оруже,
0118 неда јунак оруже ни коња
0119 но дората ражљутио свога,
0120 Стамболу га угна у сокаке,
0121 из калдрме избија камење,
0122 у дућане бије базрђане.
0123 по кахвама кафеџије младе,
0124 докле прође Бановић-Секуле
0125 свака су се затворила врата
0126 а кад цару на капију дође,
0127 ђе му младе стоје султаније,
0128 и кад виђе доброга јунака,
0129 како га је ујо научио,
0130 колико је страшнога погледа,
0131 препаде се Бановић-Секуле,
0132 готово је натраг побјегнуо,
0133 од страха се низ коња скинуо.
0134 Узе капу у лијеву руку,
0135 пољуби га у скут и у руку,
0136 па је њему стидно бесједио:
0137 „Мој се дајо тебе поздравио,
0138 и аманет тебе учинио,
0139 од Сибиња Сибињанин-Јанко,
0140 да ме водиш цару на диване,
0141 ЗА мене је царе оправио,
0142 ја нијесам прије долазио,
0143 на диван му изић’ не умијем,
0144 а бојим се хиле од Тураках."
0145 Ал’ је јунак њему бесједио:
0146 „О бога ти, лудани Секуле!
0147 Кад се Јанко мене поздравио,
0148 је л’ ти моје име споменуо?„
0149 Секул рече: „Није споменуо,
0150 но у жалост то је наручио."
0151 Али јунак таде бесједио:
0152 „Ја сам, синак, Марко Краљевићу
0153 и побратим од Сибиња Јанка,
0154 сједи, сине, да пијемо вино,
0155 немој ми се ништа препадати,
0156 ласно ћемо диван учинити."
0157 Па кад се понапише вина,
0158 рече Марко Бановић-Секули:
0159 „Јеси л’, сине, коња научио,
0160 да л’ се коме другом појахати,
0161 сам хоће ли шетат’ по авлији?"
0162 Секул рече Краљевићу Марку:
0163 „Сам ће ми се доро провађати,
0164 а не би га други узјахао,
0165 таман да би главу изгубио,
0166 нако да је од Сибиња Јанко."
0167 Скочи Марко са земље на ноге
0168 те изведе из подрума Шарца,
0169 ункаш му топуз објесио,
0170 и бритку је сабљу опасао,
0171 па на добре коње посједоше,
0172 отидоше цару на диване,
0173 и ту добре коње разјахаше,
0174 прифатит се ником не дадоше
0175 но сами се воде и проводе,
0176 јунаци се по’ руке узеше
0177 и пођоше цару на диване,
0178 рече Марко Бановић-Секули:
0179 „Срестите не слуге и дворани
0180 да ни остре сабље прифатају,
0181 немој, сине, сабје отпасати,
0182 сад те нема сабје требовати."
0183 Кад дођоше цару на дивана,
0184 Секуле се цару поклонио,
0185 пак се мало натраг измакнуо,
0186 иза себе сабљу заклонио,
0187 низа себе руке опружио,
0188 пред царем је диван учинио,
0189 цар га пита за Јанково здравје,
0190 он се цару опет поклонио,
0191 мир и здравје на то одговара,
0192 једнак царе њему бесједио:
0193 „Хоћеш ли се, сине, потурчити?
0194 Даћу тебе моју султанију,
0195 чинићу те велика везира,
0196 стимаће те паше и риџали,
0197 сва господа цара честитога,
0198 неће бити у цара бољега."
0199 Наљути се Бановић-Секуле,
0200 на крепост је руке подигнуо,
0201 преда се је сабљу окренуо
0202 па састави самур са веђама,
0203 диже брке а писну на зубе,
0204 а цару се примакао близу,
0205 те је цару љуто говорио:
0206 „Зле прилике збора царевога!
0207 Не ка цара но ка говедара!
0208 А камо ти божа вјера тврда
0209 што си дају моме задавао
0210 да ми хиле учинити нећеш
0211 но да ћеш ме здраво повратити?
0212 А тако ми Риста спаситеља,
0213 не бих ти се, царе, потурчио,
0214 баш да бих се султан учинио,
0215 твојим градом и царством владао!
0216 Али ћу ти поврнут поштење
0217 ако ћеш се, царе, покрстити,
0218 џенеран ћеш код уја ми бити,
0219 своју ће ти ћерцу поклонити,
0220 стимаће те унгарска господа,
0221 служиће те триста Угричићах,
0222 небесно ћеш насљедити царство."
0223 Цар арапски вика на џелата,
0224 јер Секуле арапски не знаде,
0225 хоћаху му изгубити главу,
0226 но му рече Марко Краљевићу,
0227 пословички како цар не знаде:
0228 „Сад погибе, обрни се за се!"
0229 Кад Секуле упази џелате,
0230 остром сабљом иза себе махну,
0231 посијече цареве џелате
0232 пак напријед по дивану махну,
0233 посијече цареве везире
0234 и цару се примакнуо близу,
0235 хоћаше му окинути главу,
0236 не даде му Краљевићу Марко,
0237 уфати га за бијелу руку:
0238 „Немој, сине, поочима мога!
0239 Хајд’ д’ идемо, имаћемо кога!"
0240 Отле пође Бановић-Секуле,
0241 а царе је Марку бесједио:
0242 „Удри, Марко, усахла ти рука!"
0243 А цару је Марко бесједио:
0244 „Мучи, царе, каменом ти стале!
0245 Ако чује Бановић-Секуле,
0246 те се опет на диван поврне,
0247 изгубиће и мене и тебе,
0248 већ ја пођох испратит Секула."
0249 А кад Марко до Шарина дође,
0250 ал’ Секуле дора појахао,
0251 разагони Турке јањичаре
0252 и русе им одсијеца главе.
0253 Тад’ се Марко Шарца дофатио,
0254 а остру је сабљу извадио,
0255 па загони Турке у сокаке,
0256 за њим иде Бановић-Секуле,
0257 до ког стигне и главу му дигне,
0258 из Стамбола пољем изидоше,
0259 а кад пољем далек’ одмакнули,
0260 тад сретоше Ћуприлић-везира
0261 и ш њиме је силовита војска,
0262 опколише два добра јунака,
0263 стаде писка Бановић-Секула:
0264 „Авај мени до бога милога,
0265 десна ми се уморила рука,
0266 сад не хоте изгубити Турци!"
0267 Ал’ Секулу Марко бесједио:
0268 „А моја се још не угријала,
0269 нити ми се Шарац наљутио,
0270 сам ћу јадне рашћерати Турке».
0271 Па у Турке јуриш учинио,
0272 а за њиме Бановић-Секула,
0273 млоге мртве земљи оборише,
0274 на алаје друге рашћераше,
0275 па одоше здраво и весело
0276 ка Прилипу на Маркове дворе.
0277 Пише вино за неђељу данах
0278 док од пута трудни починуше,
0279 Секул пође ка ујаку своме,
0280 по њему се Марко поздравио:
0281 „Поздрави се побратиму моме,
0282 како сам му аманет свршио
0283 и на диван с тобом излазио,
0284 нека ми се не наљути побро."
0285 Како пође Бановић-Секуле,
0286 али Марку ситан ферман дође
0287 и од цара четири татара:
0288 „О невјерни мој посинче Марко!
0289 Ходи брже мене у Стамбола
0290 да ми платиш паше и везире
0291 што изгуби по Стамболу моме,
0292 кад изведе душманина мога."
0293 А кад Марко ферман сагледао,
0294 три царева посјече татара,
0295 четвртоме очи извадио
0296 и тако га цару оправио,
0297 по њему се цару поздравио:
0298 „Ако си се на ме наљутио,
0299 ја ћу поћи од Сибиња Јанку,
0300 па ћу отуд теби с’ наљутити,"
0301 А кад царе разумио гласе,
0302 два татара брже оправио
0303 и по њима три товара блага,
0304 још и ферман Краљевићу Марку:
0305 „Мој посинче, Краљевићу Марко!
0306 Да си брже у Стамболу моме,
0307 да ми чуваш од Стамбола врата,
0308 на поклон ти што си учинио,
0309 докле има у Стамбол Туради,
0310 биће доста пашах и везирах,
0311 но ми нејма Краљевића Марка
0312 и ето ти три товара блага,
0313 подај мајци да се хљебом храни."
0314 Кад то виђе Краљевићу Марко,
0315 даде паре остаралој мајци,
0316 јаше Шарца, у Стамболу пође,
0317 па не сврће цару на дивана,
0318 но отиде цару на капију,
0319 у подруме Шарца савезао,
0320 капији топуз објесио,
0321 покрај себе сабљу потурио,
0322 па из чабра пије вино рујно.
0323 А нека га у драгог бога,
0324 ваљало му на суду страшному!
