Цар Стеван и Милош Ориђанин

Цар Стеван и Милош Ориђанин

Свеца слави српски цар Стеване,
Све је царе сазв’о на светога,
И Милоша, млад’ Ориђанина.
Када су се поднапили вина,
Беседио царе господине:
„Ој Милошу, млад’ Ориђанине,
Певај мени, те весели совру!“
Ал’ беседи млад Ориђанине:
„Ја би теби, царе, попевао
И ја би ти веселио совру,
Ал’ сам сву ноћ рујно пио вино,
Па ми вино грло приузело!“
Поче царе и сам да попева,
Царе пева, а Милош отпева.
Беседи му царе господине:
„Ој Милошу, млад’ Ориђанине,
Ја ћу тебе, Милош’, обесити,
Обесити на црквени врати,
Коју си је руком саградио!“
Тад протужа тријест сиротица,
Љубе цара у скут и у руку;
Сузе роне тријест сиротица,
Сузе роне низ бијело лице,
Јошт беседе цару господину:
„Немој, царе, Милош’ обесити,
Милош нам је и отац и мајка,
Та Милош нас рани и од зла брани!“