Херцег Владислав/50

Херцег Владислав
Писац: Јован Суботић
ДЕСЕТИ ПРИЗОР

ДЕСЕТИ ПРИЗОР

КНЕЗ САНКО (уђе):
Кнез Југовић жели
Ући к теби.
ХЕРЦЕГ:
Нека одмах уђе!
КНЕЗ САНКО (отвори врата).
КНЕЗ ВУКМАН (Уђе и поклони се.)
ХЕРЦЕГ:
Југовићу, шта је у Србији.
Је л’ онако, као што ти рекох?
КНЕЗ ВУКМАН:
Горе! горе! војску, ону исту
Војску, коју за тебе скупише,
Да ти буду с њоме у помоћи,
Сад на тебе с Турцима изводе!
Убила их пречиста госпођа!
ХЕРЦЕГ:
А шта вели деспот на поруку?
КНЕЗ ВУКМАН:
Гргур ти је жена, а не јунак.
Плаче! Би ми наврело, херцеже —
Хтео сам га лупит’ по очима!
То су праве сузе Иродове.
Убио би с’, што прије не стиже,
Да и он што од славе добије,
Коју теби победа донесе,
Ал’ несмеде од брата Лазара.
Жао му је што сад тако мора
На Србљина Србље изводити,
Али куд ће, кад није другчије,
Стегнули га са свих страна Турци,
Па сад мора, како с’ њима хоће.
Та шта можеш и искат’ од слепца!
ХЕРЦЕГ:
Нетреба ми таква кукавица.
Има л’ колик’ уз њега Турака?
КНЕЗ ВУКМАН:
Мо’ш мислити. Нег’ су и паметни.
Познају га да је кукавица,
И да с’ несмеш у њега поуздат’,
Па му србску војску поделише.
Једну полу тамо задржаше,
Са Турцима паше Хусеина;
Другу војску у Рашку послаше,
Да с’ помеша са тамошњи Турци.
ХЕРЦЕГ:
А ко води војску из Рассије?
Јеси л’, кнеже, то мог’о дознати?
КНЕЗ ВУКМАН:
Из Рассије грдна иде војска,
Ту сам води царе Махомету!
ХЕРЦЕГ:
Право, царе! Да с’ хоћемо срести
На каковом честитом Косову!
Хвала т’, кнеже, на такви гласови!
Хајде и ја тебе да послужим.
Кнез Радивој и копилан Степан
Убише ми зета у Крешеву.
КНЕЗ ВУКМАН (упрепасти се):
А шта им би? Зар су полуђели?
Краља убит’, и у ово време!
А , морамо пропасти, херцеже!
ХЕРЦЕГ:
Са њима смо много изгубили.
Место свога добисмо душмане! —
Нег’ сад треба, да се ради, кнеже!
Јесу л’ наше на месту војводе?
КНЕЗ ВУКМАН:
Све обиђох, да ти знам казати.
Свака чета већ на нокту стоји.
Мора ти се памет похвалити,
Што задржа чете под оружјем,
Сад их неби им’о кад скупити,
Јер су Турци досад на граници.
ХЕРЦЕГ:
Иди мало, једи и напиј се,
Па ћеш одмах на пут с заповестма.
КНЕЗ ВУКМАН (пође па се врати):
Трећу војску Мехмет паша води
Зет султанов. —
ХЕРЦЕГ:
Из Албанске? Знадем.
КНЕЗ ВУКМАН (поклони се и оде).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.