[Хвалио се Филип Будимлија]
Хвалио се Филип Будимлија
У мејани међ други Маџари,
Ој Маџари моја браћо драга!
Идем сада коња подковати,
Подковати са златним плочама, 5
Са сребрни клинци прековати;
Јер троицу имам погубити:
Једно ми је Краљевићу Марко,
А друго је Реља од’ Пазара,
А треће је Милош Обилићу. 10
Слушао га Балоша Маџару,
Не будали ФИЛИП Будимлија,
Ти не треба, да идеш до Марка,
Сам ће Марко на колена доћи,
Пиши књигу, ја ћу је однети. 15
То је Филип једва дочекао,
Пише књигу Краљевићу Марку;
Кад је Филип књигу написао,
ОН је даде Балошу Маџару,
Пак је носи у Прилипа бела; 20
Кад је дошо код Маркова двора,
АЛ Маркови двори затворени,
Он удара алком у капију,
То дочуо Краљевићу Марко,
Како чуо сабљу препасао, 25
Пак изиђе, отвори капију,
А кад, види Балошу Маџара,
У беле се уватише руке,
За јуначко питају се здравље.
Књигу вади Балоша Маџару, 30
Пак је даје Краљевићу Марку,
Књигу чита Краљевићу Марко,
Књигу чтије, а гротом се смеје.
Пита њега остарица мајка,
Ој Бога ти Краљевићу Марко, 35
И досад су књиге долазиле,
АЛ се ниси гротом осмејаво.
Ал, беседи Краљевићу Марко:
А како се не би одсмејаво,
Само слушај, шта ми ФИЛИП пише, 40
Да троицу има погубити,
Прва мене Краљевића Марка,
Пак ће онда на Нова-Пазара,
Да погуби Рељу ОД Пазара,
А онда ће под Церу планину, 45
Да погуби Милош’ Обнлића.
Светуј мене моја стара мајко,
Јал ћу звати Рељу, јал Милоша?
Ал беседи њему стара мајка:
Не треба ти ни Милош, ни Реља, 50
Ако Бог да, и срећа јуначка.
ДОК Ти Филип твоје очи згледи,
Не ће сметн с тобом говорити,
А камо ли на мејдан изићи.
Станн сине, да те на пут спремим, 55
Да умесим танке брашенице,
И налијем три буклије вина.
У том већем зорке забелише,
И даница помолила лице,
Коња спралја Краљевићу Марко, 60
Кад је Марко коња оправио,
Са својом се мајком опростио:
С Богом остај моја мила мајко,
Богом остај за два за три дана,
Док отидем до Будима града, 65
И погубим Шокичнћ Филипа;
Пак отиде низ то поље равно,
И дојезди до Будима. града.
Кад је био код Будима близу,
А он нађе триест белјарица. 70
Божја помоћ тријест белјарица,
Кажнте ми, што ћу да вас питам,
Ди су двори Филипа Шокчића.
Ал беседе трјест белјарица;
Лако му је дворе познавати, 75
Лако му је, остали му пусти,
Све смо триест његове робкиње;
Када уђеш у бјела града,
Пак се маши са десна на лево,
С главама су двори нскићени, 80
Колико је погубио душа,
Толико је поређао глава.
С Богом остај тријест белјарица,
Кад је дошо код градске кпије,
Он огрну бугар—кабаницу, 85
А шарца је врло разиграо,
Он се јунак на њему снуждио,
А кад уђе у бијела града,
Шарац скаче и напред и натраг,
Пак из земље повади камење, 90
Па полупа Грцима дућане.
Повикаше Грци и трговци:
Мили Боже! да чудна коњица,
Мили Боже! да лоша јунака.
ДОК га види ФИЛИП Будимлија, 95
Не треба му ни сабља, ни копље,
Тако ће му на мејдан изићи.
Види Марко Филипове дворе,
А пред двором једна вита јела,
А ПОД Јелом Филипова љуба, 100
Везак везла ПОД зеленом јелом,
У ТОМ дође Краљевићу Марко;
Божја помоћ Филипова љубо!
Јел’ КОД двора побратим Филипе.
АЛ беседи Филипова љуба: 105
ИД одатле црни Циганине!
Што братимипг мога господара;
Ни досад се није братимио,
Сас Цигани и с таки бећари.
То се Марку на ино не може, 110
Већ протеже своју десну руку,
Удари је шаком по образу,
Сне је зубе у грло сасуо,
Па ОН пружа опет десну руку;
Јер смотријо ђердан’ око врата, 115
Па покида три ђердана С врата,
Па ји сасу себи у џепове.
Фала Богу, данас пити могу,
Пак отиде у мејану ладну,
Свеза шарца пред мејаном ладном. 120
Мејанџиа! донеси ми вина,
Не носи ми у ТВОМ суду вина.
Већ ево ти пуце са кошуље.
Донесе му мејанџиа вина.
Пије вино Краљевићу Марко, 125
Тек се Марко С ВИНОМ разиграо,
АЛ ето ти ФИЛИП Будимлија,
Смотрио је Маркова Шарина,
Пред мејаном, ди копа ногама.
АИЂ потеже Филип Будимлија, 130
Он потеже лака буздована,
Пак удара Маркова Шарина,
Пишти Шарац кано љута гуја,
АЛ беседи Краљевићу Марко:
Море побро не удри ми жрдребе; 135
Већ од’ амо, да пијемо вино,
Ако пијеш, за твоје ћеш новце;
Јер знаш брате, више пити не ћеш.
Ал беседи Филип Будимлија:
А како ћу с тобом пити вино, 140
Кад си мене (и) срце раздерао.
Зашто си ми љубу нагрдио,
Пре времена ди неима зуба.
Нисам ти је брате нагрдио
Нег никакви црни Циганину. 145
Више Филип трпити не може,
Ајд’ на мејдан, пак шта нам Бог даде.
Оди море, да с’ напијеш вина,
Пречести се на последњем часу.
Неће Филип с Марком пити вина. 150
Изиђоше на мезево равно,
Разиграше коње од мејдана ,
Потегоше копља убоита,
Пушта копље Филип Будимлија,
Дочека га Краљевићу Марко, 155
Дочека га у десницу руку,
На троје му копље саломио.
Кад то види ФИЛИП Будимлија,
Море стани Краљевићу Марко!
То је копље врло лоше било, 160
Него идем да друго донесем.
Стани брате ФИЛИП Будимлија!
ДОК ја моје ово лоше бацим,
Онда ћемо копља променути.
Кад то види Филип Будимлија, 165
Плећа даде, а бегати стаде.
Кад то види Краљевићу Марко,
Он потеже перна буздована,
Удари га међу плећа жива,
На плећи му пенџер начинио, 170
Види му се џигерица бела,
Внди му се и бела и црна:
Па са њега поскида одело,
Да му види остарица мајка,
Каквиј беше ФИЛИП Будимлија. 175
После оде ФИЛИПОВОМ двору,
Те поара и попали дворе,
Верну љубу у робство одвео.
Сад ћеш љубо да Цигана двориш;
А кад дође у то поље равно, 180
Сви одведе трјест белјарица,
Одведе ји у Прилипа бела.
Сви је трјест разудао Марко,
Само једну Филипову љубу
Оставио, да му двори мајку. 185
Препевана од Максима Ивановића
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
