Хајдуци избављају заробљене дјевојке
0001 Вино пије Ивановић Марко
0002 С’ својим побром Ивановић Матом
0003 И са својих тридесет другова,
0004 Редом сиде, редом пију вино.
0005 Дружини је Марко наздрављао.
0006 »Здрав’, дружино, браћо наоколо!
0007 Ова чаша руменога вина,
0008 Ни у моје, ни у ваше здравље,
0009 Већ у здравље онога јунака,
0010 Који би се овде находио,
0011 Успео се јели у огранке,
0012 И понио срчали-дурбина,
0013 Па упито два врана гаврана:
0014 ,Гди сте, тице, ви у боју биле,
0015 Да сте тако крви задобиле
0016 Све крвавих ногу до колина,
0017 А кљунова до црних очију?’«
0018 Кад то чуше тридесет другова,
0019 Сва дружина ником поникнула
0020 И у црну земљу погледала,
0021 Како ресте дителина трава
0022 На огојке ко у цуре дојке.
0023 Сам’ не хтиде Ивановић Мате,
0024 Већ узимље срчали-дурбина,
0025 Па се пење јели у огранке,
0026 Па упита два врана гаврана:
0027 »Гди сте, тице, ви у боју биле,
0028 Да сте тако крви задобиле,
0029 Све крвавих ногу до колина,
0030 А кљунова до црних очију?«
0031 Ал говоре два црна гаврана:
0032 »Били јесмо у равном Котару,
0033 Унде смо ми крви задобиле.
0034 Једна ти је чета саходила,
0035 Све Котаре редом поробила
0036 И одвела триест дивојака:
0037 Вирну љубу Ивановић Марка
0038 И још веле плина заплинили.«
0039 Кад то чуо Ивановић Мате,
0040 Он развије свијетла дурбина,
0041 Развије га на девет катова,
0042 Па погледа на девет цакала,
0043 И угледа крваве Котаре
0044 И угледа плино од Турака,
0045 Све их редом Мате познавао.
0046 Натраг ти се брзо повратио:
0047 До по јеле ходом саходио,
0048 А од пола на земљу скочио,
0049 Па он иђе до своје дружине,
0050 Па дружини ’вако бесидио:
0051 »Еј ти бора, дружбо наоколо!
0052 Сви скачите на ноге лагане,
0053 Па ми хајмо кланцу Јадиковцу
0054 Дочекати Турке јаничаре,
0055 Не би ли нам Бог и срића дала
0056 Не би ли ми Турке погубили.
0057 Натраг ћемо цуре повратити
0058 И мог побре вирну Анђелију.«
0059 Кад то чуо Ивановић Марко,
0060 Он се скочи на ноге лагане,
0061 Па дружини виком завикнуо:
0062 »На ноге се, браћо и дружино!
0063 Ми хајдемо кланцу Јадиковцу
0064 Засиднути кланац Јадиковац,
0065 Не би ли нам Бог и срића дала,
0066 Не би ли ми Турке погубили
0067 Натраг наше цуре повратили!«
0068 Кад то чуло друштво наоколо
0069 Све се скаче на ноге лагане,
0070 Они иђу кланцу Јадиковцу.
0071 Кад су дошли кланцу Јадиковцу
0072 Шта бесиди Ивановић Марко:
0073 »Еј вам бора, браћо наоколо!
0074 Не пуцајте својизих пушака,
0075 Док ја моје не испалим пушке!
0076 Ви хајдете за јеле зелене,
0077 А ја хоћу за студену стину.«
0078 Кад то чуло друштво наоколо,
0079 Сви се крију за јеле зелене,
0080 Али Марко за студену стину.
0081 Јопет им је Марко говорио:
0082 »Не пуцајте својих џевердана,
0083 Док не пукне моја граналија.«
0084 У та доба Турци јаничари
0085 Многи пишци, многи и коњици.
0086 Први иђе буљубаша Мујо
0087 И он води Ивановић љубу.
0088 За њим иђе гојени Алиле
0089 И он води кићену дивојку.
0090 За њим иђе Јаребица Мујо,
0091 А за Мујом бег Пилиповићу,
0092 И он води виреницу љубу.
0093 За њим ти се Турци изредали.
0094 А да чујеш буљубаше Мује,
0095 Он завика иза свега гласа:
0096 »Устегните коње од мегдана!
0097 Овде ћемо понапит се вина.«
0098 Кад то чуло друштво јаничара,
0099 Устегнуше коње од мегдана,
0100 Изредаше уз студену стину,
0101 Па узеше рујно пити вино.
0102 Љуто цвили Ивановић сестра,
0103 Љуто цвили и сузе пролива
0104 И проклиње буљубашу Мују:
0105 »Курбин сине, буљубаша Мујо,
0106 Шта си мене од дома водио?«
0107 Кад то чуо буљубаша Мујо,
0108 Он јој даде тешку заушницу;
0109 Како је је ласно ударио,
0110 Два јој била полетише зуба,
0111 И два млаза крви потекоше:
0112 Она паде на зелену траву.
0113 Вирна љуба Ивановић Марка,
0114 Вирна љуба спомиње се Марка:
0115 »Гди си сада, Ивановић Марко?
0116 Што ми ниси амо доходио
0117 Погубити буљубашу Мују?«
0118 Кад то чуо Ивановић Марко,
0119 Свому срцу одолит не може,
0120 Већ узима дугу граналију,
0121 И овако пушци говорио:
0122 »Пушко моја, дуга граналијо,
0123 Погуби ми буљубашу Мују!
0124 Када дођем крваву Котару,
0125 Хоћу с тебе дрво скидивати,
0126 На тебе ћу сребро натицати.«
0127 Знамена се, пушка ватру даде,
0128 И погоди, куд је наумио:
0129 Више брка, у чело јуначко
0130 Из Мује је зрно изгонио,
0131 У Алу је зрно угонио,
0132 Из Але је зрно изгонио,
0133 У Мехмеда зрно угонио,
0134 Из Мехмеда зрно изгонио,
0135 У бега је зрно угонио:
0136 Умах пуче тридесет пушака,
0137 Умах паде тридесет Турака.
0138 Алабанда, затури се кавга,
0139 Ни брат брата познати не може.
0140 Ту се бију три бијела дана,
0141 Кад четврто јутро освануло,
0142 Ну да видиш Ивановић Марка:
0143 Пала магла од неба до земље,
0144 Не види се никога до Бога,
0145 Моли Бога Ивановић Марко,
0146 Да му даде од Дрине ведрине,
0147 Југовине од Херцеговине,
0148 Да му дигне маглу из планине,
0149 Да изброји своју дружиницу.
0150 Бог му даде од Дрине ведрине,
0151 Југовине од Херцеговине,
0152 Диже њему маглу из планине.
0153 Марко броји своју дружиницу:
0154 Ни један му погинуо није!
0155 Оде Марко крваву Котару,
0156 И одведе триест дивојака,
0157 Па се натраг опет повратио,
0158 И он оде у Јању планину.
0159 Хајдуковат, куд и прије био.
