ХОЋЕШ ДАКЛЕ?
Склопи црно око твоје,
Узорито чедо моје!
Не гледај ме тако живо,
Не чини ми души криво!
Твоје око — црни пакле
Пуно је ђавола мали,
Који су у виду сјаја
Ситно коло заиграли.
Чудно ти се смеше на ме,
Преклињу ме, зову, маме,
Варају ме, лепо име,
Да им пошљем душу доле!
Хој, па склопи око твоје,
Узорито чедо моје,
Е не могу, црне среће!
Мојом душом, лане, веће.
Полетиће из недара,
Да с' у црни пак'о сађе,
А из пакла не ће моћи
Никад више да изађе.
Хој, па склопи око твоје,
Узорито чедо моје!
Немој хтети, бело лане,
Да млађана моја душа
Ђаволима руке пане!
Ил' овамо, лепо име,
Загрли ме, пољуби ме,
Па ево ти душе моје,
Нек је носи око твоје,
Око твоје, црни пакле...
Шта је дико, хоћеш дакле?
