ХОЈ МЛАДОСТИ!...
Писац: Мита Поповић



* * *


     
ХОЈ МЛАДОСТИ!...

Хој, младости моја бујна!
     Ја се радо тебе сећам,
Ма још онда, бог и вера,
     Пикад био нисам срећан.

Златну си ми дала чашу,
     У чаши је пелен био;
Из злаћене чаше твоје
     Пелена сам много пио.

Трнов ми је венац сплела
     Око чела твоја рука,
Срце — јање кидало ми
     Триста бола, триста вука.

Млада душа, што је к небу
     Дигла негда лака крила,
К'о мученик, на крст јада
     Немило ј' распета била.

...Ал' одош, ал' минуше
     Тмури, црни дани моји:
Сад ме судба рајевином
     И слађаним медом поји.

Сад ми срећа око чела
     Неувело цвеће плете,
А славујчад чистог миља
     Вазда око мене лете.

Нежна пажња, стална верност
     Мелемом ми ране лечи,
А преда мном, вдадаоцем
     К'о робиња радост клечи.

И заиста, све је дивно!
     Радост, срећа, миље, мелем...
Ал' све није тако слатко
     К'о што негда беше пелен!



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.