Филомена
Писац: Иван (Џиво) Гундулић
ПРОЛОГ


ПРОЛОГ

ГЛАС НЕБЕСКИ ЧУЈЕ СЕ ИЗ СПИЛЕ У ДУБРАВИ

* * *


Умрлијем непознани
   С небескијех сам озгар страна
   Божанствени глас послани
   Невољника слатка обрана.

Вјечна писма мени удеса 5
   Обноћ, обдан, доба у свако
   Дан се знати сред небеса
   И очито свуд свакако.

Ја сам они нарав кога
   Свијех богова у здружењу 10
   Посред вјећа неумрлога
   Неумрлом у љубјењу

На пристољу вјековиту
   Принаравној у свјетлости
   Сједи и моћ узмножиту 15
   Здржи сваке сред радости.

Правду има кâ ‘е достојна
   Ње шибики божанственој,
   Милос грли кâ ‘е пристојна
   Правди оној неизреченој, 20

Коју хоће веће крати
   Милосрђе да добије
   Ну не може да ‘е приврати
   Нег за мало устави је.

Свако мјесто правду има, 25
   Не може скрити се
   Пред свијех очима
   Очито види се.

Милосрђу ......... трјеби
   Да прид правдом свеђер иде 30
   Ил на небу ил под неби
   Прије се укаже, прије изиде.

У ове сам дошо стране
   За покарат у љубави
   Цавтислава (цјећ обране)35
   Филомену да остави.

Супроћ вољи од небеса
   Да не иште тој здружење
   Ако неће с худа удеса
   Смртим свршит све љубјење. 40

Да све мени очито је
   Да ће све он потлачити
   И најпослие дневи твоје
   И све љепости довршити.

Ш њим заједно Филомена 45
   Бит ће смртна робињица
   Што бо хтиећ је забрањена
   Бит његова љубовница.

Ну ви од њих научите
   Небесима не ит протива 50
   Ако игда узжелите
   Да вам буду љубежљива.

Милосно небо је
   И свијех помоћ је,
   Ну опет право је 55
   Педепсат све злоће.

Милосно ће.



 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван (Џиво) Гундулић, умро 1721, пре 303 године.