[У сред села једна кућа бела]
У сред села једна кућа бела,
у тој кући нигде ништа нема
ој девојко, душо моја,
само једна полица шарена,
на полице граорка кокошка, 5
ој девојко, душо моја,
ту је снела два јајцета бела,
куд је снела ту се и разлегла,
ој девојко, душо моја,
извела је брата и сестрицу, 10
ништа лепше у селу не беше,
ој девојко, душо моја,
у девојке танке свиулице,
у момчета коса гргурава,
ој девојко, душо моја, 15
момче сеји, а девојче мени,
да јој мрсим танке свиулице,
ој девојко, душо моја.