У вече
Писац: Јован Суботић


Затекло се сунце с мѣсечином,
Састало се момче са дѣвојком.
Она сѣди на зеленој трави,
Он се држи о зеленој грани;
Она сѣди на пртину руби,
Он јe гледи, пa јe час по љуби,
Час по љуби, па час по говори:
Драга моја, ала си ми лѣпа,
Лѣпша си ми од јарког сунашца
И брата му јаснога мѣсеца;
Сву си гору лицем осијала,
А очима поље занијела.
Дѣвојка му тихо одговара:
A мој драги, ала си ми мио,
Дражи си ми од отца и мајке,
И од моја брата сва четири,
И од моја оба ока чарна.
Да заиштеш срдце из нѣдара,
Живо би ти своје срдце дала.

23. Јул. 1857.

Извор

уреди

Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 58.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.