Уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора (2003)

Полазећи од равноправности две државе чланице, државе Црне Горе и државе Србије која укључује Аутономну Покрајину Војводину и Аутономну Покрајину Косово и Метохију, која се у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација тренутно налази под управом међународне администрације, на основу Полазних основа за преуређење односа Србије и Црне Горе од 14. марта 2002. године, Народна скупштина Републике Србије, Скупштина Републике Црне Горе и Савезна скупштина, доносе

УСТАВНУ ПОВЕЉУ ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

I

Име

Члан 1.

Име државне заједнице је Србија и Црна Гора.

Начело равноправности

Члан 2.

Србија и Црна Гора заснована је на равноправности две државе чланице, државе Србије и државе Црне Горе.

Циљеви

Члан 3.

Циљеви Србије и Црне Горе су:

• поштовање људских права свих лица у њеној надлежности,
• очување и унапређење људског достојанства, равноправности и владавине права,
• укључивање у европске структуре, а нарочито у Европску унију,
• усклађивање прописа и праксе са европским и међународним стандардима,
• стварање тржишне економије која се заснива на слободи предузетништва, конкуренцији и социјалној правди и
• успостављање и обезбеђивање неометаног функционисања заједничког тржишта на својој територији, кроз координацију и хармонизацију економских система држава чланица, у складу са принципима и стандардима Европске уније.

Симболи

Члан 4.

Србија и Црна Гора има заставу, химну и грб, који се уређују законом Србије и Црне Горе.

Територија

Члан 5.

Територију Србије и Црне Горе чине територије држава чланица Србије и Црне Горе.

Граница Србије и Црне Горе је неповредива.

Граница између држава чланица је непроменљива, осим уз обострану сагласност.

Седиште институција

Члан 6.

Административни центар Србије и Црне Горе је у Београду.

Седиште Скупштине Србије и Црне Горе и Савета министара је у Београду, а седиште Суда Србије и Црне Горе је у Подгорици.

Држављанство

Члан 7.

Држављанин државе чланице је и држављанин Србије и Црне Горе.

Држављанин државе чланице има једнака права и обавезе у другој држави чланици као и њен држављанин, изузев изборног права.

II

Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама

Члан 8.

Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама, која је саставни део Уставне повеље, усваја се по поступку и на начин предвиђен за усвајање Уставне повеље.

Остваривање људских и мањинских права и грађанских слобода

Члан 9.

Државе чланице уређују, обезбеђују и штите људска и мањинска права и грађанске слободе на својој територији.

Достигнути ниво људских и мањинских права, индивидуалних и колективних, и грађанских слобода не може се смањивати.

Србија и Црна Гора прати остваривање људских и мањинских права и грађанских слобода и обезбеђује њихову заштиту, у случају када та заштита није обезбеђена у државама чланицама.

Непосредна примена међународних уговора

Члан 10.

Одредбе међународних уговора о људским и мањинским правима и грађанским слободама који важе на територији Србије и Црне Горе непосредно се примењују.

III

Принципи тржишне економије

Члан 11.

Економски односи у Србији и Црној Гори заснивају се на тржишној економији утемељеној на слободном предузетништву, конкуренцији, либералној спољнотрговинској политици и заштити својине.

Србија и Црна Гора са државама чланицама координира и хармонизује економске системе.

Заједничко тржиште

Члан 12.

Србија и Црна Гора има заједничко тржиште.

За несметано функционисање заједничког тржишта одговорне су државе чланице.

Слобода кретања

Члан 13.

У Србији и Црној Гори слободно је кретање људи, робе, услуга и капитала.

Забрањено је спречавање слободног протока људи, робе, услуга и капитала између државе Србије и државе Црне Горе.

IV

Међународни субјективитет

Члан 14.

Србија и Црна Гора је један субјект међународног права и члан међународних глобалних и регионалних организација за чије чланство је услов међународни субјективитет.

Државе чланице могу бити чланице међународних глобалних и регионалних организација за чије чланство није услов међународни субјективитет.

Успостављање и одржавање међународних односа

Члан 15.

Србија и Црна Гора успоставља међународне односе са другим државама и међународним организацијама и закључује међународне уговоре и споразуме.

Државе чланице могу одржавати међународне односе, закључивати међународне споразуме и оснивати представништва у другим државама, ако то није у супротности са надлежностима Србије и Црне Горе и интересима друге државе чланице.

Примат међународног права

Члан 16.

Ратификовани међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права имају примат над правом Србије и Црне Горе и правом држава чланица.

V

Утврђивање надлежности државне заједнице Србија и Црна Гора

Члан 17.

Србија и Црна Гора има оне надлежности које су јој поверене Уставном повељом.

Државе чланице могу заједнички поверити Србији и Црној Гори вршење додатних послова из своје надлежности.

Финансирање надлежности државне заједнице Србија и Црна Гора

Члан 18.

Државе чланице ће обезбедити финансијска средства за обављање поверених надлежности и додатних послова Србије и Црне Горе.

VI

1. СКУПШТИНА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Надлежност

Члан 19.

Скупштина Србије и Црне Горе одлучује о Уставној повељи, као највишем правном акту Србије и Црне Горе, на начин утврђен Уставном повељом и доноси законе и друге акте о:

• институцијама основаним у складу с Уставном повељом и њиховом функционисању;
• примени међународног права и конвенција које утврђују обавезе о сарадњи Србије и Црне Горе са међународним судовима;
• проглашењу и укидању ратног стања, уз претходну сагласност скупштина држава чланица;
• војним питањима и одбрани;
• чланству Србије и Црне Горе, као субјекта међународног права, у међународним организацијама и о правима и обавезама који проистичу из тог чланства, уз претходну сагласност надлежних органа држава чланица;
• утврђивању граница Србије и Црне Горе, уз претходну сагласност скупштине државе чланице на чијој територији је та граница;
• питањима која се односе на стандардизацију, интелектуалну својину, мере и драгоцене метале и статистику;
• политици усељавања, давања азила, визног система и интегрисаном управљању пограничним пословима, у складу са стандардима Европске уније;
• ратификовању међународних уговора и споразума Србије и Црне Горе;
• годишњим приходима и расходима неопходним за финансирање надлежности поверених Србији и Црној Гори, на предлог надлежних органа држава чланица и Савета министара;
• спречавању и уклањању препрека слободном кретању људи, робе, услуга и капитала у оквиру Србије и Црне Горе;
• избору председника Србије и Црне Горе и Савета министара;
• застави, химни и грбу Србије и Црне Горе.

Скупштина Србије и Црне Горе обавља и друге послове из надлежности Србије и Црне Горе, утврђене Уставном повељом.

Скупштина Србије и Црне Горе доноси пословник о свом раду.

Састав и избор

Члан 20.

Скупштина Србије и Црне Горе је једнодома и чини је 126 посланика, од којих је 91 из Србије и 35 из Црне Горе.

Посланици Скупштине Србије и Црне Горе бирају се из сваке државе чланице, у складу са европским и демократским стандардима, на основу закона држава чланица. Током прве две године по усвајању Уставне повеље посланици се бирају посредно, сразмерно заступљености у Народној скупштини Републике Србије и Скупштини Републике Црне Горе.

На првим изборима посланици се бирају из састава Народне скупштине Републике Србије, Скупштине Републике Црне Горе и Савезне скупштине. Ако се у држави чланици у том периоду одрже парламентарни избори, састав њене делегације у Скупштини Србије и Црне Горе биће усаглашен сразмерно резултатима избора.

После овог почетног периода посланици Скупштине Србије и Црне Горе бирају се на непосредним изборима.

Мандат посланика траје четири године.

Председник и потпредседник Скупштине Србије и Црне Горе

Члан 21.

Скупштина из реда посланика бира председника и потпредседника Скупштине Србије и Црне Горе, који не могу бити из исте државе чланице.

Неспојивост функција

Члан 22.

Председник Скупштине Србије и Црне Горе и председник Србије и Црне Горе не могу бити из исте државе чланице.

Начин одлучивања

Члан 23.

Скупштина Србије и Црне Горе одлуке доноси већином гласова од укупног броја посланика, с тим да за одлуку гласа и већина од укупног броја посланика из сваке државе чланице.

Слобода говора и имунитет

Члан 24.

Посланик има слободу говора у Скупштини Србије и Црне Горе и ужива имунитет за изговорене речи и друга дела извршена у својству посланика.

Посланик не може бити позван на одговорност, притворен или кажњен без одобрења Скупштине Србије и Црне Горе, осим ако је затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година.

Председник Србије и Црне Горе, чланови Савета министара и судије Суда Србије и Црне Горе уживају имунитет као посланици.

Право предлагања закона

Члан 25.

Предлог закона Скупштини Србије и Црне Горе може поднети Савет министара, посланик и скупштина државе чланице.

2. ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Надлежност

Члан 26.

Председник Србије и Црне Горе:

• представља Србију и Црну Гору у земљи и иностранству;
• председава Саветом министара и руководи његовим радом;
• предлаже Скупштини Србије и Црне Горе састав Савета министара и разрешење његових чланова;
• члан је Врховног савета одбране;
• доноси указе о постављењу и опозиву шефова дипломатско-конзуларних представништава Србије и Црне Горе и прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника;
• додељује одликовања и друге почасти;
• проглашава законе које доноси Скупштина Србије и Црне Горе и прописе које доноси Савет министара;
• расписује изборе за Скупштину Србије и Црне Горе и
• обавља и друге послове утврђене Уставном повељом.

Избор

Члан 27.

Председник и потпредседник Скупштине Србије и Црне Горе предлажу Скупштини кандидата за председника Србије и Црне Горе.

Ако предложени кандидат не добије потребну већину гласова, председник и потпредседник Скупштине Србије и Црне Горе, у року од 10 дана, предлажу новог кандидата.

Уколико и тај кандидат не добије потребну већину гласова, Скупштина Србије и Црне Горе се распушта и расписују се избори.

Уколико је изабрани председник Србије и Црне Горе из исте државе чланице као и председник Скупштине Србије и Црне Горе, тада председник и потпредседник Скупштине Србије и Црне Горе замењују функције.

Председник Србије и Црне Горе не може два пута узастопно бити из исте државе чланице.

Поступак избора и разрешења председника Србије и Црне Горе уређује се законом.

Одговорност

Члан 28.

Председник Србије и Црне Горе за свој рад одговара Скупштини Србије и Црне Горе.

Мандат

Члан 29.

Мандат председника Србије и Црне Горе траје четири године.

Престанак мандата

Члан 30.

Мандат председнику Србије и Црне Горе може престати пре времена на које је изабран – оставком, разрешењем и распуштањем Скупштине Србије и Црне Горе.

Мандат председника Србије и Црне Горе престаје оставком када је констатује Скупштина Србије и Црне Горе.

Разрешење

Члан 31.

Скупштина Србије и Црне Горе може разрешити дужности председника Србије и Црне Горе ако се утврди да је повредио Уставну повељу.

Повреду Уставне повеље утврђује Суд Србије и Црне Горе.

Поступак за утврђивање повреде Уставне повеље покреће Скупштина Србије и Црне Горе.

Вршење дужности по престанку мандата

Члан 32.

Председник Србије и Црне Горе коме је мандат престао због распуштања Скупштине Србије и Црне Горе наставља да врши дужност до избора новог председника.

Ако председник Србије и Црне Горе поднесе оставку или буде разрешен, његову дужност привремено до избора новог председника Србије и Црне Горе преузима потпредседник Скупштине Србије и Црне Горе.

3. САВЕТ МИНИСТАРА

Надлежност

Члан 33.

Савет министара:

• утврђује и спроводи политику Србије и Црне Горе, сагласно заједничкој политици и интересима држава чланица;
• координира рад министарстава;
• предлаже Скупштини Србије и Црне Горе законе и друге акте из надлежности министарстава;
• именује и разрешава шефове дипломатско-конзуларних представништава Србије и Црне Горе и друге функционере, у складу са законом;
• доноси подзаконске акте, одлуке и друге опште акте за извршавање закона Србије и Црне Горе и
• обавља и друге извршне функције, у складу с Уставном повељом.

Начин представљања Србије и Црне Горе

Члан 34.

У представништвима Србије и Црне Горе у међународним организацијама, Уједињеним нацијама, Организацији за европску безбедност и сарадњу, Европској унији, Савету Европе, државе чланице су представљене на паритетној основи, путем ротације.

Начин представљања и заступљености држава чланица у међународним финансијским организацијама утврђује Савет министара, уз сагласност надлежних органа држава чланица.

Заступљеност држава чланица у дипломатско-конзуларним представништвима Србије и Црне Горе одређује Савет министара, уз сагласност надлежних органа држава чланица.

Избор

Члан 35.

Председник Србије и Црне Горе предлаже Скупштини Србије и Црне Горе кандидате за министре Савета министара и кандидате за заменика министра спољних послова и заменика министра одбране.

Два кандидата за министра су из исте државе чланице као и председник Србије и Црне Горе, а три из друге државе чланице.

Кандидати за министра спољних послова и министра одбране су из различитих држава чланица, као и њихови заменици.

Скупштина гласа за листу кандидата за Савет министара.

Ако листа не добије потребну већину гласова, председник може предложити још два пута листе кандидата.

Уколико ни тада листа кандидата не добије потребну већину гласова, у року од 60 дана од дана предлагања прве листе кандидата, Скупштина Србије и Црне Горе се распушта и расписују се избори.

Поступак избора и престанка мандата Савета министара уређује се законом.

Начин одлучивања

Члан 36.

Савет министара одлуке доноси већином гласова.

У случају једнаког броја гласова, одлучујући је глас председника, уколико је за одлуку гласао бар један министар из друге државе чланице.

Одговорност

Члан 37.

Савет министара за свој рад одговара Скупштини Србије и Црне Горе.

Мандат

Члан 38.

Мандат министара траје четири године.

Престанак мандата

Члан 39.

Мандат министара и заменика министара може престати пре времена на које су изабрани – оставком, изгласавањем неповерења, разрешењем или распуштањем Скупштине Србије и Црне Горе.

Министри и заменици министара којима је престао мандат обављају функцију до избора нових.

Министри

Члан 40.

Министар спољних послова спроводи и одговоран је за спровођење спољне политике Србије и Црне Горе, преговара о међународним споразумима и предлаже Савету министара кандидате за шефове дипломатско-конзуларних представништава Србије и Црне Горе.

Министар спољних послова координира утврђивање спољне политике са надлежним органима држава чланица.

Члан 41.

Министар одбране координира и спроводи утврђену одбрамбену политику и руководи Војском, у складу са законом и овлашћењима Врховног савета одбране.

Министар одбране предлаже Врховном савету одбране кандидате за именовање и поставља, унапређује и разрешава дужности официре, у складу са законом.

Министар одбране је цивилно лице.

Члан 42.

Након периода од две године, министри спољних послова и одбране замењују функције са својим заменицима.

Члан 43.

Министар за међународне економске односе је одговоран за преговарање и координацију имплементације међународних споразума, укључујући уговорне односе с Европском унијом и координацију односа с међународним економским и финансијским институцијама, након консултација с надлежним министрима држава чланица.

Члан 44.

Министар за унутрашње економске односе је одговоран за координацију и хармонизацију економских система држава чланица у циљу успостављања и неометаног функционисања заједничког тржишта, укључујући слободно кретање људи, робе, услуга и капитала.

Члан 45.

Министар за људска и мањинска права прати остваривање људских и мањинских права и с надлежним органима држава чланица координира рад на спровођењу и поштовању међународних конвенција о заштити људских и мањинских права.

4. СУД СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Надлежност

Члан 46.

Суд Србије и Црне Горе:

• решава спорове између институција Србије и Црне Горе о питањима њихове надлежности из Уставне повеље;
• решава спорове између Србије и Црне Горе и једне или обе државе чланице или између две државе чланице о питањима из њихове надлежности;
• одлучује о жалбама грађана, када им институција Србије и Црне Горе угрози права или слободе гарантоване Уставном повељом, уколико није предвиђен други поступак правне заштите;
• одлучује о усклађености устава држава чланица с Уставном повељом;
• одлучује о усклађености закона Србије и Црне Горе с Уставном повељом:
• одлучује о усклађености закона држава чланица са законом Србије и Црне Горе;
• одлучује о законитости коначних управних аката институција Србије и Црне Горе.

Суд заузима правне ставове и мишљења који се односе на уједначавање судске праксе.

Састав и избор

Члан 47.

Суд Србије и Црне Горе чини једнак број судија из обе државе чланице.

Судије Суда Србије и Црне Горе бира Скупштина Србије и Црне Горе на предлог Савета министара, на период од шест година.

Судије су дипломирани правници са најмање 15 година искуства у струци.

Судије могу бити само једном биране.

Судије су независне у свом раду и не могу бити разрешени дужности пре истека времена на које су бирани, изузев у случајевима прописаним законом.

Одлуке Суда

Члан 48.

Одлуке Суда Србије и Црне Горе су обавезујуће и без права жалбе.

Суд је овлашћен да стави ван снаге законе, друге прописе и акте институција Србије и Црне Горе који су у супротности с Уставном повељом и законима Србије и Црне Горе.

Рад Суда

Члан 49.

Када се оцењује усклађеност закона или надлежности држава чланица са законима или надлежностима Србије и Црне Горе или држава чланица међусобно, у раду седнице Суда Србије и Црне Горе учествују и одлучују и судије уставних судова држава чланица.

Када се оцењује усклађеност устава, закона или надлежности државе чланице с Уставном повељом, законима или надлежностима Србије и Црне Горе, у раду седнице Суда Србије и Црне Горе учествују и одлучују и судије уставног суда те државе чланице.

Организација, функционисање и начин одлучивања

Члан 50.

Организација, функционисање и начин одлучивања Суда Србије и Црне Горе уређују се законом.

VII

Усклађеност правних аката

Члан 51.

Уставна повеља, закони и надлежности Србије и Црне Горе и устави, закони и надлежности држава чланица морају бити усклађени.

Ступање на снагу

Члан 52.

Закони и други општи акти институција Србије и Црне Горе ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања.

Изузетно, када за то постоје разлози утврђени у поступку његовог доношења, може се предвидети да закон и други општи акти институција Србије и Црне Горе ступе на снагу најраније даном објављивања.

Повратно дејство

Члан 53.

Закони и други општи акти институција Србије и Црне Горе не могу имати повратно дејство.

Изузетно, поједине одредбе закона, ако то захтева јавни интерес утврђен у поступку доношења закона, могу имати повратно дејство.

VIII

Војска Србије и Црне Горе

Члан 54.

Србија и Црна Гора има Војску која је под демократском и цивилном контролом.

Задатак Војске Србије и Црне Горе

Члан 55.

Задатак Војске је одбрана Србије и Црне Горе, у складу с Уставном повељом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.

Стратегију одбране доноси Скупштина Србије и Црне Горе, у складу са законом.

Врховни савет одбране

Члан 56.

Врховни командант Војске је Врховни савет одбране, који одлучује о употреби Војске Србије и Црне Горе.

Врховни савет одбране чине председник Србије и Црне Горе и председници држава чланица.

Врховни савет одбране одлуке доноси консензусом.

Служење војног рока

Члан 57.

Регрути војни рок служе на територији државе чланице чији су држављани, уз могућност служења на територији друге државе чланице по својој слободној вољи.

Приговор савести

Члан 58.

Регруту се гарантује право на приговор савести.

IX

Имовина Србије и Црне Горе

Члан 59.

Имовина Савезне Републике Југославије потребна за рад институција Србије и Црне Горе имовина је Србије и Црне Горе. Имовина Савезне Републике Југославије у иностранству имовина је Србије и Црне Горе. Имовина Савезне Републике Југославије на територији држава чланица имовина је држава чланица по територијалном принципу.

Иступање из државне заједнице Србија и Црна Гора

Члан 60.

По истеку периода од три године, државе чланице имају право да покрену поступак за промену државног статуса, односно за иступање из државне заједнице Србија и Црна Гора.

Одлука о иступању из државне заједнице Србија и Црна Гора доноси се након референдума.

Закон о референдуму доноси држава чланица, водећи рачуна о међународно признатим демократским стандардима.

У случају иступања државе Црне Горе из државне заједнице Србија и Црна Гора, међународни документи који се односе на Савезну Републику Југославију, посебно Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, односили би се и у целости важили за државу Србију, као следбеника.

Држава чланица која искористи право иступања не наслеђује право на међународно-правни субјективитет, а сва спорна питања посебно се регулишу између државе-следбеника и осамостаљене државе.

У случају да се обе државе чланице у референдумском поступку изјасне за промену државног статуса, односно независност, у поступку сукцесије регулишу се сва спорна питања, као у случају бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

X

Усвајање Уставне повеље

Члан 61.

Уставна повеља усваја се у Народној скупштини Републике Србије и Скупштини Републике Црне Горе у истоветном тексту и ступа на снагу када се, у том тексту, усвоји и прогласи у Савезној скупштини.

Промена Уставне повеље

Члан 62.

Промена Уставне повеље врши се по поступку и на начин на који се доноси Уставна повеља.

XI

Преношење права и обавеза

Члан 63.

Након ступања на снагу Уставне повеље, сва права и обавезе Савезне Републике Југославије прелазе на Србију и Црну Гору, у складу с Уставном повељом.

Примена закона Савезне Републике Југославије

Члан 64.

Закони Савезне Републике Југославије у пословима Србије и Црне Горе примењиваће се као закони Србије и Црне Горе. Закони Савезне Републике Југославије изван послова Србије и Црне Горе примењиваће се као закони држава чланица, до доношења нових прописа од стране држава чланица, осим закона за које скупштина државе чланице одлучи да се не примењује.

Усклађивање с Уставном повељом

Члан 65.

Државе чланице ће извршити измену својих устава или донети нове уставе ради усклађивања с Уставном повељом, у року од шест месеци од дана усвајања Уставне повеље.

Пренос надлежности

Члан 66.

Надлежност војних судова, тужилаштава и правобранилаштава преноси се на органе држава чланица, у складу са законом.

XII

Закон за спровођење Уставне повеље

Члан 67.

Закон за спровођење Уставне повеље доноси се на исти начин и истовремено с Уставном повељом.

Извори

• „Службени лист Србије и Црне Горе“, година I, број 1, Београд, уторак, 4. фебруар 2003.