* * *
Удовица Јања и струк-Јово
Колика је Јањина планина,
Не могу је ждрали преждралити,
Ал' могоше кићени сватови.
И говори кићена ђевојка:
„Смиље моје, ја бих тебе брала, 5
„Да ја знадем, коме бих те дала;
„Ван да би те струк-Јовану дала;
„Струк је Јово заносита глава,
„Заносан је, ни у коло не ће.“ —
„Играј коло, ти не гледај на ме, 10
„Ја се јесам скоро оженио,
„А са Јањом удовицом младом,
„Што 'но цвили јутром и вечером;
„Жали Јања првог господара:
„„Господару, прво добро моје! 15
„„Кад ме будиш, ти у очи љубиш:
„„Устај пуце, родило се сунце;
„„Устала је наша стара мајка,
„„Двор помела, воде је дон'јела
„„Девет пута у дрви је била 20
„„И десети у зеленој башти;
„„Три је в'јенца зелена дон'јела,
„Под једнијем сина закопала;“
„И говор'ла остарила мајка:
„„Сине, Миле, је л' ти земља тешка?“ 25
„„Није мени црна земља тешка,
„„Ван је тешка ђевојачка клетва,
„„Када куне и Богу се чује,
„„Кад уздахне и Богу је жао.““
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Красић Владимир, Српске народне пјесме старијег и новијег времена, књига прва, Браћа Јовановић, Панчево, 1880., стр. 145-146.
