Удар на Никшиће
0001 Књигу пише Петровић владика,
0002 Црногорска звијезда и дика,
0003 Петар први а свети владика,
0004 А шаље је преко Горе Црне
0005 Крвавоме граду Никшићкоме
0006 А на руке аги Мушовића,
0007 Капетану од бијела града.
0008 У књизи га Петар поздрављаше,
0009 И овако њему говораше:
0010 "Капетану од бијела града,
0011 "Чиним тебе ја сада на знање,
0012 "Да ћу купит’ младе Црногорце,
0013 "Црногорце и с њима Москове,
0014 "Што су дошли у Боки Которској,
0015 "И довели велике бродове,
0016 "Да чувају Боку од Француза,
0017 "Тун’ је силна војска небројена,
0018 "Са јунаштвом пуно обдарена,
0019 "Који јесу наша браћа драга,
0020 "А то знаде и доброта ваша,
0021 "Они ће ми доћи у помоћи.
0022 "Па ћу поћи граду Никшићкоме,
0023 "Бијела ћуосвојити града,м
0024 "Па ћу поћи пут Херцеговине,
0025 "До границе Иван-беговине,
0026 "Попалићу, огњем изгорети,
0027 "Нашу стару владу придобити.
0028 "Но ме, аго, чу ли, Мушовићу,
0029 "Издај мене града Никшићкога.
0030 "Е тако ми Бога великога
0031 "И мојега крста христјанскога,
0032 "Ставићу те првијем војводом
0033 "Над свом равном над Херцеговином
0034 "У бијелу у вашему граду."
0035 Кад владика књигу написао,
0036 Па је граду посла Никшићкоме,
0037 Када на хар дође капетану,
0038 Те је виђе, димно је познаде,
0039 Да је књига од Петра владике.
0040 Када виђе што му књига пише,
0041 Од јада га увати грозница.
0042 Код њега се на’ше обојица,
0043 Двије аге од бијела града,
0044 Једно стари Мрка Усејине,
0045 А друго је Париповић Зуко.
0046 Двије аге сташе бесједити,
0047 Мушовића агу заклињати:
0048 "Капетане од бијела града,
0049 "Отклен књига, огњем изгорела!
0050 "Је ли пуста књига од мегдана,
0051 "Ал’ од какве наше погибије?
0052 "Ако ли је књига од мегдана,
0053 "Ево има у граду грађана,
0054 "Који б’ за те ишли на мегдану;
0055 "Ако ли је књига отклен друго,
0056 "Баш од наше какве погибије,
0057 "А ми ћемо града покупити,
0058 "На њиове удрити торине,
0059 "И тун’ бисмо браћу осветили."
0060 Тад Мушовић стаде бесједити,
0061 И агама трезно говорити:
0062 "Двије старе аге, нелудујте!
0063 "Да је пуста књига од мегдана,
0064 "Ја би мога’ ићи на мегдану;
0065 "Али да је каква погибија,
0066 "Ми бисмо је лако осветили.
0067 "Но ме ситна књига допанула
0068 "Од малене српске Горе Црне,
0069 "Од Цетиња поља широкога,
0070 "Од онога влашког калуђера,
0071 "Да ће дићи своје Црногорце,
0072 "И Мошкове ваљане јунаке
0073 "На нашему граду Нишићкоме,
0074 "Да освоји и огњем попали,
0075 "Наше каде све да уцвијели.
0076 "Па овако владика бесједи:
0077 "Кад освоји бијелога града,
0078 "Да ће поћи пут Ерцеговине,
0079 "До границе Иван-беговине,
0080 "Попалиће, огњем изгорети,
0081 "Прађедовску владу придобити.
0082 "Баш овако владика бесједи,
0083 "И у књизи овако говори:
0084 "Да ја издам града Никшићкога,
0085 "Па да ће ме ставит’ војеводом
0086 "Над свом равном на Херцеговином.
0087 "Но што ћемо, двије аге старе?
0088 "Ја бих реко, моја браћо Турци!
0089 "Да ми нашег не предамо града,
0090 "Но сам волиј у њем’ изгорети,
0091 "Него влашку ћабу припознати.
0092 "Да купимо све листом грађане,
0093 "И вијећу страшну да чинимо,
0094 "Баш јуначки града да држимо."
0095 Двије аге њега покуцкаше,
0096 На бесједи њему зафалише:
0097 "Бе аферим, драги капетане!
0098 "И твоји су стари таки били,
0099 "И нашега града одржали."
0100 Тад’ Мушовић сједе на душеку,
0101 Па довати дивит и артију,
0102 На кољено стаде књигу писат’:
0103 "О! владико, Петре Петровићу!
0104 "Фала тебе на твоме господству.
0105 "Нећу издат’ града Никшићкога,
0106 "Док је у град аге Мушовића,
0107 "И његова на рамену глава,
0108 "Но сам волиј у њем изгорети,
0109 "Него браћу Турке изневјерит’.
0110 "Купи војске колико ти драго,
0111 "Јуначки ћу тебе дочекати."
0112 Када књига на Цетиње дође,
0113 На рукама Петровић-владике,
0114 Кад видио што му ситна пише,
0115 Он дозива брата и синовца,
0116 Два племића и господичића,
0117 Петровића Сава и Станкића:
0118 "Одма пођ’те на рамне Његуше,
0119 "Покупите све листом Његуше,
0120 "И глас дајте горе у Ћеклиће,
0121 "У Ћеклиће и још у Бјелице,
0122 "И поздрав’те војеводу Мића,
0123 "Баш од Кчева крвава гнијезда.
0124 "Када све то у ред оправите,
0125 "Поћи ћете даље у Котору
0126 "На бродове руског џенерала
0127 "Посланика цара Александра,
0128 "Поздрав ћете њему понијети,
0129 "Казаћете што је и како је,
0130 "Куда мислим с војском ударити,
0131 "Нек он води ваљане Мошкове,
0132 "Не бисмо ли града придобили.
0133 "Преко Рисна с војском ћете поћи,
0134 "Чекаћете мене на Грахово,
0135 "Док глас пошљем Ријечкој нахији."
0136 Петровићи до’ше на Његуше,
0137 А владика стаде књигу писат’,
0138 И посла је право на Цеклињу
0139 Ђурашковић-Николи сердару:
0140 "На ноге се, Ријечки сердару,
0141 "Покупи ми Ријечку нахију,
0142 "Дођи сјутра на поље Цетиње,
0143 "Јере мислим брзо ударити
0144 "На крваву граду Никшићкоме,
0145 "Не би ли ни Бог и срећа дала,
0146 "Да освојим града Никшићкога,
0147 "Да добијем нашу ђедовину,
0148 "Црно’вића владу и старину."
0149 Кад владика књигу опремио,
0150 Онда зове Цетинске главаре,
0151 Баш’ сокола Ђикола сердара,
0152 И Пурена Шпадијера кнеза:
0153 "На ноге се, сиви соколови,
0154 "Ви спремите лаке брашњенике,
0155 "Да идемо сјутра пут Никшића,
0156 "Не би ли нам Бог и срећа дала,
0157 "Да Никшићког освојимо града."
0158 Када сјутра јутро освануло,
0159 И таман је сунце обасјало,
0160 Ал’ ево ти Ријечка нахија,
0161 А пред њима Никола сердаре
0162 На његову бијесну вранчићу.
0163 Постадоше мало на Цетиње,
0164 Док владици хата припремише.
0165 Тад’ владика на коња изиђе,
0166 И свијема благослове даје,
0167 Тун’ поздравља браћу Црногорце:
0168 "Добро јутро, браћо Црногорци!" -
0169 "Бог и с тобом, наш свети владико.
0170 "Оћемо ли са божом помоћи
0171 "Полагано кретат’ на Никшиће?"
0172 Барјактари развише барјаке,
0173 За владиком у поље пођоше,
0174 А за њима сва остала војска.
0175 Тун’ у Цуце нојцу коначише,
0176 А у јутро рано подранише,
0177 Око подне на Грахово до’ше,
0178 И Москове туна поздравише,
0179 А владици шатор поперише
0180 Баш под кулу протопопа Ива,
0181 И са њиме руски ђенерале
0182 Туна једну нојцу коначише.
0183 Кад у јутру јутро освануло,
0184 Приђе но је и сунце грануло,
0185 Подиже се Петровић владика
0186 С генералом руског посланика,
0187 А за њима сва остала војска
0188 Пут крвава града Нишићкога.
0189 Када војска дође на Рудине,
0190 Тун’ је трудна војска починула,
0191 И мало се љеба заложила.
0192 Туна тавну нојцу коначише.
0193 Кад у јутру јутро освануло,
0194 Тад’ се диже Петровић владика,
0195 Чаног крста узе у рукама,
0196 Благосиља браћу Црногорце
0197 И Мошкове ваљане јунаке:
0198 "Послушајте, браћо Црногорци!
0199 "Ево има четир’ стотин’ љета,
0200 "Откада смо царство изгубили,
0201 "И сву нашу славу угасили.
0202 "Наши јадни стари прађедова,
0203 "Који су се овдје доселили,
0204 ”И у ови крш се настанили,
0205 "Они су се Турцим’ свагда били,
0206 "И тирјанске груди пробијали
0207 "Својом храбром машицом и грудма,
0208 "Прољевали крвцу по кршима,
0209 "А жалили нијесу умрети,
0210 "Но они су свагда промишљали
0211 "На нашега великог војводу,
0212 "Не пушташе славу и слободу.
0213 "Сјетите се, браћо Црногорци!
0214 "Моји храбри сиви соколови!
0215 "Да сте синци своји родитеља,
0216 "И насљетци великих мужева.
0217 "Промислите ви у вашој глави:
0218 "Кад су наши стари војевали
0219 "Против веље силе Отоманске,
0220 "Раздирали њихове волкине,
0221 "Кад на Царев Лаз их поб’једише,
0222 "И велику силу раскрхаше,
0223 "И на Кчево крваво гнијездо
0224 "Босанскога пашу посјекоше,
0225 "И још много њиних погибија,
0226 "И тирјанских грдних случајева,
0227 "Немам када овђе спомињати,
0228 "И јунаштво старо претресати.
0229 "Ного сада, браћо Црногорци,
0230 "Не жалите крвцу прољевати
0231 "А за нашу славу и слободу,
0232 "И за свети закон христијански,
0233 "И за нашег цара христијанског.
0234 "Сада ћете на град ударити,
0235 "Бог ће дати и он наредити,
0236 "Да ће славу вашу прославити,
0237 "Црно’вића владу добијете."
0238 Кад владика слово изговори,
0239 И прехрабра срца ослободи,
0240 Па он после на кољена клекну,
0241 Благом небу ваздаде молитву:
0242 Благи Боже, о једини оче!
0243 "Чувај моју браћу Црногорце.
0244 "Око благо ти на њих обрати,
0245 "И тирјанске мишце обнејачи,
0246 "Које су им много јада дале,
0247 "Наше старе уништили владе.
0248 [.......................................]
0248 Па се диже са црне земљице,
0249 Часног крста држећ’ у мишице,
0250 У три пута војску прекрстио,
0251 И војнике тун’ благословио.
0252 Ал’ се граду врата отворише,
0253 И на поље Турци изидоше,
0254 Кусичкоме мосту дојездише.
0255 Преко њега Турци прегазише,
0256 Близ’ шатора владичина до’ше.
0257 Тад’ удрише на њих Црногорци
0258 И Мошкови бирани војници,
0259 По Рудинам’ кавгу затурише.
0260 Бој се бије и гину јунаци,
0261 Пала тама Никшићком Рудином.
0262 Није тама од Бога послана,
0263 Но од брза праха и олова.
0264 Нико не зна чији ће мегдан бити,
0265 Јер су Турци од вазда јунаци.
0266 Није шала, драги побратиме!
0267 Који носиш од Србина име,
0268 Има турских хиљада коњика,
0269 И толико и више пјешака.
0270 Кад затутњи хиљада коњика,
0271 И кад пукне пет хиљад’ пушака,
0272 Мука ли је уграбит’ поштење.
0273 Од магле се ништа не виђаше,
0274 А од тутња ништа не чујаше.
0275 Бога моли Петровић владика,
0276 Да му Бог да и богородица,
0277 Те да пухне вјетар од планине,
0278 Да ишћера маглу у висине,
0279 Да он види чија војска гине,
0280 Чија л’ гине, чија ли добија.
0281 Бог му даде и богородица,
0282 Те ишћера маглу из Рудина.
0283 Ал’ су Турци натраг узмакнули,
0284 И крваву мосту дојездили,
0285 Јоште многе туна метеризе
0286 Од мртвијех себе начињели
0287 Крај крвава моста Кусичкога,
0288 Премећу се огњем из пушака,
0289 Један другог помоћ’ не могаше.
0290 Ал’ се добар јунак присјетио,
0291 Добар јунак Шпадијер Иване
0292 Од Цетиња поља широкога,
0293 Јербо се је Иван зафалио
0294 Пред владиком и пред генералом,
0295 Да ће Турску узграбити главу,
0296 Или да ће своју изгубити.
0297 Па повади јатагана ножа,
0298 И најпрви загон учинио
0299 Крвавоме мосту Кусичкоме.
0300 Ал’ га добро угледало Туре,
0301 Баш синовац Париповић-Зука,
0302 По имену млади Омер-беже,
0303 Па је бритку ђорду повадио,
0304 К Шпадијеру загон учинио.
0305 Сретоше се оба међу Турке
0306 На крваву мосту Кусичкоме.
0307 Шпадијер га ножем ударио
0308 По његовој по десници руци,
0309 Десна рука клону низ доламу,
0310 Бритка сабља паде у ријеку.
0311 Из друге је Иван ударио,
0312 Окиде му главу са рамена,
0313 Уграби му главу и оружје,
0314 За Турцима пође у поћеру.
0315 Иза њега обрнула рука,
0316 Они страшно Турке поћераше,
0317 А много их у р’јеку падоше,
0318 Па их силом у град поћераше.
0319 Но с’ у куле Турци затворише,
0320 Тун’ не дају ока отворити.
0321 А камо ли града уграбити.
0322 Туна неке главе посјекоше,
0323 Па се опет натраг повратише.
0324 Међу собом вијећу чинише,
0325 Кад ће опет на град ударити.
0326 Али брзи гласоноша дође
0327 Од Котора града бијелога,
0328 Носи књигу руском генералу,
0329 Да он враћа војску и бродове,
0330 Јер је Француз страшно поб’једио.
0331 Тад’ се војска натраг повратила,
0332 И чисто би града уграбили,
0333 Да у пријед гласи не стигоше.
0334 Московите натраг повратише,
0335 Под Котор се тада увезоше,
0336 И дођоше здраво у Русију.
0337 Црногорци натраг се вратише,
0338 Сваки своме двору здраво пође.
