Увод у изучавање грчких и латинских школских класика 1

1. Порекло грчке азбуке – По натписима на мрамору, бронзи, иловачи итд. познат нам је доста велики број грчких азбука, које се међу собом разликују по многим особеностима. Изучавање ових разних азбука долази у науку о натписима или епиграфију. Грчка велика писмена, којима се данас служимо, јесу писмена тако зване јонске азбуке, која је у Атини службено примљена 403. године пре И. Хр., па је одмах за тим у опште употребљавана у целом јелинском свету.

Узете све скупа, разне грчке азбуке потичу из старе семитске или феничанске азбуке. Имена, облике и ред писмена Грци су позајмили из Феничанске, чија је цивилизација била старија; треба се, у осталом, само сетити, да су Феничани имали у Грчкој многа насељења, нарочито на острвима Егејскога Мора.

Грчка предања приписују учествовање у стварању грчке азбуке разним личностима, као Паламеду, синовцу Агамемнонову, и Симониду из Кеја, славноме песнику. Ова предања међу тим потврђују, слажући се са Херодотом, да је шеснаест слова, то јест највећи део азбуке, у Грчкој завео Кадмо, Феничанин, који се био настанио у Беотији. Име Cadmus чини се да је истоветно са феничанским Qudmi, што значи: „човек са истока“; тако би Кадмо био само персонификација или митски предак феничанских досељеника, које су називали Καδμήῖοι.