Турски и кршћански закон

* * *


Турски и кршћански закон

Потурчи се кућа Бановића,
И у кући тридесет чељади,
Али не ће Ане Бановића.
За Аницом приставаше[1] мајка:
"Потурчи се, Ане, кћери моја! 5
Не ћеш постит петка ни суботе,
Ни коризму за седам недјеља,
Ни четврте кватре у години,
Него тридес’т дана рамазана".
— "Богме не ћу, мила мајко моја! 10
У Турчина свеца не имаде;
Два бајрама у години дана,
Те не знаду, кад им који дође,
Већ гледају по небу мјесеца
Кано ловац по планини зеца". 15
Мало било, задуго не било,
Разболи се Бановић Аница;
Бол болује, грохотом се смије.
Више кћери остарјели бабо,
Па бесједи својој кћери Ани: 20
"А бора ти, Ане, кћери моја!
Бол болујеш, а гро'том се смијеш?"
""Не питај ме, остарјели бабо!
Ја се смијем, имам за што бабо!
Од раја ми отворена врата, 25
А на вратим’ моја сека Маре,
Па ме зове: ходи к мени, секо!
То изусти, а душу испусти.

Стјепан Бановић, бр. 27.
Казивала год. 1902. Иво Бановић.
рођ. Косовић, у Заострогу.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

  1. пристајаше; ишла за њом и наговарала је.

Извор

Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.143-144.

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 7-8.