То исто мало друкчије (Несрећа у дворби)

* * *


То исто мало друкчије

Гавран гаче преко земље бачке,
На тој земљи ниђе лада нема,
Само једна машликова грана;
Под њом сједи двоје сирочади:
Братац Иво и сека Марица. 5
Братац спава, а сестрица везе
Златном жицом, сребрном иглицом,
Сека браца иглицом будила:
„Устај братац, изгори нам градац!
—„Нека гори, да би л' изгорио! 10
Три сам љета у њем' љетовао:
Једно љето за оружје св'јетло;
Друго љето, за врана коњица;
Треће љето за л'јепу дјевојку.
Кад стадоше дјелити оружје, 15
Мен' дадоше старо порђано;
Кад стадоше дјелити коњице,
Мен' дадоше старо изјахано:
Кад стадоше дјелити дјевојке,
Мен' дадоше старо обљуљено! 20

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 72-73.