Томаида (драма у три чина)/20
II
ЗОА, ТАСОС, ПРЕЂАШЊИ
АНГЕЛОС (Седео је дотле на камену, одвојен, забринут и не учествујући много у расположењу осталих. Кад наиђе Тасос диже главу): Шта је, Тасос?
ТАСОС: Дошла је Зоа из Трикале.
АНГЕЛОС: Доноси л’ добре вести? Доведи је!
ТАСОС (Окреће се за собом и маше руком).
ЗОА (Проста старија жена: улази са прекрштеним рукама на грудима)
АНГЕЛОС: Добро нам дошла, Зоа!
3ОА: Боље вас нашла, паликари!
АНГЕЛОС: Кад си из Трикале?
3ОА: Ноћас, с вечери.
АНГЕЛОС: Шта нам доносиш?
ЗОА: Поздравио вас архонтос Евстратиос и димархос Героризис и протојерејос Ефимијос. Поздрављају вас све и јављају вам ово: у Трикалу су јуче стигли молоски геронди. Деспод их је себи дозвао и љуто им попретио што се молоска младеж одмеће у чету Томаидину.
АНГЕЛОС: А што су варварину и поверовали те дошли му на ноге?
ЗОА: Задржаће их као таоце све док Томаида чету не распусти, или, док је молоска младеж не напусти.
ЈЕДАН МОЛОСКИ МЛАДИЋ: Ми, молоска младеж, нисмо деца пудљива те да нас расплаши претња тиранова. Поздрави га Зоа, или реци оном ко га може поздравити: молоска деца вратиће се кућама кад Епир буде слободан и кад он, туђинац, буде изагнан.
ВИШЕ МОЛОСКИХ МЛАДИЋА: Тако је!
АНГЕЛОС: Тако је, паликари!
ВИШЕ ЊИХ: Живела Молосија!
3ОА: Још имам да вам кажем.
АНГЕЛОС: Говори, Зоа!
3ОА: У граду је синоћ било неке узбуне, али се не зна шта је. Деспот се веселио, као обично и на један мах весеље је умукнуло. Ераклос Калојанис зна још да су се у два маха тамничка врата отварала и да је неко бачен у тамницу, али не зна ко. Стефанос Полихронис мисли да је неко од српске властеле у весељу увредио деспота пз га овај бацио
у тамницу, а димархос је чуо да је неко од њихових чак и на живот деспотов насрнуо. Данас, кад осване дан, сазнаћемо већ и сутра на ноћ кад дођем к вама, јавићу вам шта је у ствари.
АНГЕЛОС (Устаје): Пођи Зоа, за мном да све то и Томаиди кажеш! (Полази, а за њим Зоа. Пре но што ће заћи окреће се) А ви, момци, наставите весеље. Вести које сте чули нису такве да би вас могле сневеселити! (Оде, за њим Зоа, а Тасос се удаљи на друту страну, откуд је и дошао).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|