Ти
Моје је срце у чађи и у гару
Напуштена и бедна кућа стара,
Где само гладни црв капије шара
И паучина виси о дувару...
Одлетеле су испод крова ласте;
Ту сад јато кобних птица грне.
По авлији се плету травке црне,
И сваког дана нови пелен расте.
Немо и пусто... Кроз скрхана окна
Ветрови вију са прашином, док на
Прагове гњиле повија се трње.
Само ти стојиш у дворишту сама,
И кобне тице падају кô тама
И с твоје руке црно зобљу зрње.