Тенцона са Бернаром од Вентадура о одустајању од поезије

Тенцона са Бернаром од Вентадура о одустајању од поезије

ПЕИР

Пријатељу Вентадуре

зашто сте са песмом стали

кад пева и славуј мали

дању и кроз ноћне уре;

чујте ведар вас он зове

сву ноћ поје испод цвета,

боље но ви љубав сплета.

ВЕНТАДУР

Пеир! Сан и мир нек пожуре

радије нег песме вали

славујеве - ма шта дали

нећу у те луде буре;

Бог зна: скрших те окове

вас и све из вашег света

свуд та лудост клета.

ПЕИР

Бернар! Зло је учтив и прав

свако љубав што напада

јер ако и бол нам зада

она често мења став

после зла да сласти нове:

добро најзад јад запрета

радост дође где би сета.

ВЕНТАДУР

Пеир! Да свет се по мом ту сав

две године, ил' три влада

чујте шта би било тада:

даме молиле би љубав

трпеле би патње ове

били бисмо од тог света

поштовани - за сва лета

ПЕИР

Бернар! Није примерно да

даме моле, треба пре њих

молити и њима плест' стих

јер луђи су од - тврдим ја -

тих што зеца волом лове

сви чији су оне мета

којим њихова моћ смета.

ВЕНТАДУР

Пеир! Срце моје тугу зна

јер се једне лажне сетих

што ме уби, пун сам сетних

мисли, не знам што би зла:

дуге патих ја годове

да жуд дуже води ме та

још би била већа штета.

ПЕИР

Бернар! Лудост то се зове

када љубав неком смета

што је вредност и част света.

ВЕНТАДУР

Пеир! Ко воли луд је човек

јер пред варљивке до пета

паде радост и част света.