Тврдица/21
| ◄ Позорје 9. | ПОЗОРИЈЕ 1. | Позорје 2. ► |
ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ
ПОЗОРИЈЕ 1.
ЈАЊА (сам ода по соби)
JАЊА: Јања, Јања, у нестрећна си се планета родио, Јања, оћиш да пропадниш као Велизариос, што пише греческо мудрост. Шупу ти пало, убила ти скупи коњи! Кукуруз си покварио, толики новци
коштуи. Чивутин украли двадесет форинта стребро, и Рошилдова облигација од кир Дима од хиљада форинта стребро. То и штета што не си може да плати. Што ћиш сад? Да будеш сиромах Ирос под твојом
старостом, као што кажи мудро греческо слово, да будиш сиромах Јања. Да чекаш крајцара, и не добииш, и да умреш од глада. Доћи кир Диму, ишти своја облигација, што ћиш да му даш? Да ти баци у
процесу да изгубиш твоја кућа. Охо, охо! Стани, Јања! То је зло, велико зло, већ си паднио у вода, рука чини тапа, тапа; вода чини упа, упа, теће си се удавио, теће пропаднио. Нега да си убииш.
Како си убиим? Да напуним пушка, пу! Убио си Јања. Ајде да го визитирамо. Охо! То ниа добро план. Да купим штранга, оскудну времену. Докса си о теос! знам што да радим, да украдим од Јуца мало
сарачику, што прави белила, па да се отруим, то не коштуј ништа, и не прави ларма. Тако да умрим, да пропадним, кад немам живот!... Збогом, зелено свет, сад си ми горко, ох, нећи Јању више да
ти види! Збогом моја шпекулација, оћи Јању да си пођини! Ох, тамо да умрим (показује сандук), да јоште видим мои срци (отвори сандук). Моје лепе жуте дукате, моје беле талире, збогом!
Оћи Јању да вас остави, да не идите на процес, ама оћи да умри сос вас, сос моју срцу (затвори сандук). Сад да сакриим кључ, да нико не узми моји лепи новци. (Чује се лупа на врати.)
ЈАЊА: Ко-ј то?
ЈУЦА (иза сцене): Отворите!
ЈАЊА: Што ћиш?
ЈУЦА: Отворите, имам да вам штогод кажем.
ЈАЊА: Не могу, имам посо. (Фришко да си отруим, док није провалила врата, шкиљи.)
ЈУЦА: Бре, отворите! Истекло нам толико сирће!
ЈАЊА: Каимено! (Отвори брзо врата.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|