Тамо доље низ тихо Дунаво

* * *


Тамо доље низ тихо Дунаво

Тамо доље низ тихо Дунаво
Зелен чимен и зелена башта.
У њој сједи тридесет бећара,
Они пију црвенику вино,
Не пију га чим се пије вино, 5
Већ га пију чизмом и калчином.
Њима служи Цетињка ђевојка,
Како коме чашу додавала
Сваки јој се под гроце хвата,
Ал' говори Цетињка ђевојка: 10
— Ако могу свима слуга бити,
Ја не могу свима љуба бити,
Него оном најбољем јунаку
Кој’ преплива то тихо Дунаво
Под пусатом и под кабаницом. — 15
Сви бећари земљи погледаше
Како трава на огојке расте
Кано дојци у младе ђевојке,
Ал’ не гледа Ђурица дијете,
Већ погледа у очи ђевојци, 20
Па поскочи од земље на ноге,
Па преплива то тихо Дунаво
Под пусатом и под кабаницом,
Преплива га и натраг се врати,
Па одведе Цетињку ђевојку. 25

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомене

  • 1866, II, стр. 712.
  • Послао М[аксим] Крстић, учитељ у Крупњу.
  • Народне песме, бр. БХХ.
  • Варијанте: Ерлангенски рукопис, бр. 100; Вук, књ. I, бр. 738.

Референце

Извор

  • Миодраг Матицки, Народне песме у Вили, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институтза књижевност и уметност, 1985., стр. 152-153.