Тако је морало бити (драма у три чина)/18
XVIII
СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ
СОФИЈА (долази) Молим!
ЈЕЛА: Донесите, Софија...
НЕДЕЉКОВИЋ (Јели) Допусти данас да ја издајем наредбе. Софија, ходите ближе мени... још ближе. Тако... дакле, донећете нам ликера и пива.
СОФИЈА (поверљиво Недељковићу) Музика је дошла.
НЕДЕЉКОВИЋ (поверљиво) Где је?
СОФИЈА (поверљиво) Ту под прозором!
НЕДЕЉКОВИЋ (поверљиво) Врло добро, врло добро! (Гласно) Дакле, донећете нам ликера и пива. Хајде брже, Софија!
СОФИЈА (одлази)
НЕДЕЉКОВИЋ (одлази прозору и нагиње се напоље да види музику)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|