Тако је морало бити (драма у три чина)/1
ПРВИ ЧИН
Укусно намештена соба.
I
ЂОРЂЕ и СОФИЈА
ЂОРЂЕ (излази из једних врата у дубини, остављајући их за собом отворена, те се кроз њих види раскошно постављен сто. Одлази другим вратима. која су такоñе у дубини, а која воде у ходник) Софија!
СОФИЈА (долазећи кроз та врата) Молим!
ЂОРЂЕ: Прегледао сам, све је у реду. Само, шта је са тим букетом?
СОФИЈА: Донет је.
ЂОРЂЕ: Је ли леп?
СОФИЈА: Диван је. Сам ђурђевак, а госпођа тако воли то цвеће.
ЂОРЂЕ: Нисмо још збринули све, Софија. Ваља набавити... да, чекајте... (Вади из џепа бележницу, исписује нешто, цепа лист и даје јој) Отидите до браће Петровића и узмите две боце шампањца. Вино имамо, узмите само шампањ.
СОФИЈА: Госпођа тако воли ушећерено воће.
ЂОРЂЕ: Имате право; дајте ми да допуним. Него чујте, Софија; како би било да узмете четири боце шампањца? (Дописује и то, па јој даје цедуљицу.)
СОФИЈА: Четири?
ЂОРЂЕ: За сваки случај. На ручку су стари господин а госпођа, госпођина сестра, њен вереник, и ми, то је шесторо.
СОФИЈА: Па ипак...
ЂОРЂЕ: Стари господин не сматра да је почашћен ако не пуца шампањ. Његово задовољство није у томе да га пије, већ да му пуцају боце. Морамо му, дакле, спремити што више метака.
СОФИЈА: Тако се радујем госпођином изненађењу.
ЂОРЂЕ: Само!... (Ставља прст на уста) Пазите, не смемо се одати раније. Госпођа мора затећи све спремно и тада ће тек бити право изненађење.
СОФИЈА: Разуме се! (Пође)
ЂОРЂЕ: Пре но што одете по шампањ, донесите букет.
СОФИЈА: Молим!
ЂОРЂЕ: Метните га у ону белу вазу и ставите на сто, тамо где ће госпођа седети.
СОФИЈА: Да, разумем! (Оде.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|