ТУЖНО ГРОБЉЕ

ТУЖНО ГРОБЉЕ Писац: Мита Поповић

* * *

     ТУЖНО ГРОБЉЕ

Тужно гробље, — груди моје
Пуне су гробова,
Као што је грешна земља
Песка, каменова.

У првоме хладном гробу
Срећа ми pочива,
А у другом добра воља
Вечне снове снива.

Овде жеље, шарни снови
Млађаних ми дана,
Тамо опет негдања ми
Вера закопана.

Над гробови жалосна се
Врба разгранала,
А под врбом, црном тугои
Девојчица мала.

Нема више, као негда,
Тепајућих речи:
Већ скрушена под теретом
Над гробови клечи.

Девојчица, нада моја,
Гробове целива:
Па мртваце своје драге
Тужно оплакива.

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.