С гробља

С гробља Писац: Милан Кујунџић Абердар

Што је било, данас нема,
Што је данас, нигда више —
Дај, девојко, вино служи,
Пена пену бегенише!

Ко је мучан, свет му мучан!
Ко завидљив, сам се бије
А ја гледим тебе, врага,
Па све срцу слађе ми је!

Љубав, снови, пријатељство,
Сладост, младост — све пролази,
Па што не би песму вили:
Нек пролази што долази!

Камо радост што је вечна?
А кам’ беда што не пређе?
Служи, служи, та у здравље
Уживања и надеђе!

Кад помремо, све остаје,
У гроб наги путујемо:
Осмех, вино, песме, благо,
Ништ’ не прима гробље немо!

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 61-62.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Кујунџић Абердар, умро 1893, пре 131 година.