* * *
Сунчев пут
Сунашце се на пут опремаше,
Свети Иле коња оседлаше,
Свети Ђуро за узду држаше.
Питала га стара мила мајка:
"Та, Бога ти, жарано сунашце,
Та хоћеш ли тако на далеко?"
Ал' говори жарено сунашце:
"Хоћу, мајко, богме, на далеко,
Од истока тамо до запада,
Од запада натраг до истока."
Кад ли дође жарано сунашце,
Питала га стара мила мајка:
"Та, Бога ти, жарано сунашце,
Када идеш тако на далеко,
Та имаш ли иђе иког свога?"
Ал' говори жарано сунашце:
"Ја не имам ниђе никог свога,
Већ ја имам Бога јединога
И код Бога двана'ест апостола
Кој' ме носе тамо и овамо.
Кад с' уморим жарано сунашце,
Онда легнем Богу на криоце;
Мене Бого свако јутро буди:
"Устај горе, жарано сунашце,
Па ти огриј нејаке сироте
И у пољу вока и тежака,
Који оре па сироте храни."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Златна пјена од мора, Народне пјесме Срба у Хрватској, приредио Здравко Крстановић, Рар, Београд, 1990.
