Султан и нејаки Деан
Високо се орле тица вије,
Још су виши Деанови двори.
У двору је Деанова мајка,
Шије кошу Деанова мајка
Златном жицом, сребрном иглицом, 5
Кошу шије, уз кошу попјева:
„Расти вришко, мој нејаки Дејо!
Да отмемо цару царевину
И цареву ћерцу јединицу.“
Она мисли да нитко не слуша, 10
То слушале три цареве слуге
Па одоше три цареве слуге
До царева двора бијелога.
Ал' говоре три цареве слуге:
„Султан царе, огријано сунце! 15
Високо се орле тица вије,
Још су виши Деанови двори.
У двору је Деанова мајка,
Шије кошу Деанова мајка
Златном жицом, сребрном иглицом, 20
Кошу шије, уз кошу поп'јева:
„„Расти вришко, мој нејаки Дејо!
Да отмемо цару царевину
И цареву ћерцу јединицу.
Она мисли, то нитко не слуша.“ 25
Ал' говори царе господаре:
„Богом вама, моје вјерне слуге!
Ви идите Деановој мајци,
Па довед'те Деана нејака.“
Они иду Деановој мајци, 30
Они воде Деана нејака,
Воде њега цару господару.
Цар им даје до девет кључева,
И десети од мрачне тавнице,
Воде Деју кроз девет тавница, 35
У десету њега затворају.
Ал' говори царе господаре:
„Ту ћеш бити до девет година,
И десете четири мјесеца,
Нит' ћеш пити, ни ћеш хљеба јести.“ 40
Кадер било девет годин' дана,
И десете четири мјесеца,
Отуд иде Деанова мајка,
Она клеца цару пред кољена:
„Богом теби, царе господаре! 45
Дај ти мени кључе од тавница,
Да покупим мога Деје кости,
И посветим вином руменијем.“
Даје њози кључе од тавница,
Шњоме иду три цареве слуге, 50
И јоштере царе господаре,
Отворише ту мрачну тавницу,
Ал' пред Дејом до три свјеће горе,
И пред њиме вина руменога,
И јоштере хљеба бијелога, 55
И ма плећи зелена долама.
Питала га стара мила мајка:
„Тко ти дао вина руменога?
Тко ти дао хљеба бијелога?
А тко ти је зелену доламу?“ 60
— „Свeт' Мијајло вином напојио,
Свет' Илија хљебом нахранио,
Свети Ђурађ доламу ми дао.“
Кад то вид'ле три цареве слуге,
На мах слуге на земљу падоше, 65
А царе је на мах мртав ост'о.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
