* * *


Стојан и Лирјана

Стојан ми вара Лирјану.
Лирјана неће Стојана,
варом гу вара, неће га,
лажом гу лаже, неће га,
свирке гу свири, неће га, 5
Стојану мајка говори:
„Стојане, сине, Стојане,
ти послушај своју мајчицу,
да те мајка тебе научи:
ти упрегни сурце волове, 10
па зађи редом кроз поље,
те сабери ситне камење,
на обали доле у село,
па викај калпе и мајсторе,
те направи чешму шарену, 15
те извади воду студену,
све твоја дружба доћеју,
да виду чешму шарену,
да пију воду студену,
и све мале моме доћеју, 20
да виде чешму шарену,
и да узну воду студену,
и Лирјана до’ ће, па до’ ће!"
Стојан послуша мајчицу,
па упреже сурце волове, 25
изађе редом кроз поље,
те прибра ситне камење,
и обали доле у село,
па вика калпе и мајсторе,
направи чешму шарену, 30
извади воду студену,
све његова дружба доћоше,
све младе моме доћоше,
ем видоше чешму шарену,
ем узеше воду студену, 35
Лирјана мома нема, па нема.
Опет њему мајка говори:
„Стојане, сине, Стојане,
ти послушај твоју мајчицу,
да мајка тебе научи: 40
па упрегни црне волове,
те изори своје дворове,
на ми посеј белу пченицу,
кад доће лето Петрово,
стасаће бела пченица, 45
па ти зађи редом кроз село,
па прибери ситне аргате,
те да жнеју белу пченицу,
све мале моме доћеју,
и Лирјана мома до' ће, па до’ ће!" 50
Стојан послуша мајчицу,
па упрегне црнце биволе,
па изоре своје дворове,
па насеја белу пченицу,
кад доће лето Петрово, 55
стаса му бела пченица,
па он заће редом кроз село,
те прибра ситне аргате,
да жњеју белу пченицу,
све мале моме доћоше, 60
Лирјана гу нема, па нема.
Па му мајка опет говори:
„Стојане, сине, Стојане,
опет послушај мајчицу:
па упрегни сурце волове, 65
ти изађи редом кроз поље,
па прибери ситне камење,
па обали доле у село,
па викај калпе и мајсторе,
те иаправи цркву шарену, 70
сва твоја дружба доћеју,
све стари и млади доћеју,
да виду цркву шарену,
да молу Бога једнога,
и Лирјана мома до’ ће, па до' ће!” 75
Стојан послуша мајчицу,
па упрегну сурце волове,
те изађе редом кроз поље,
па прибере ситне камење,
па обали доле у село, 80
па викну калпе и мајсторе,
те направи цркву шарену,
све његова дружба дођоше,
све стари и млади дођоше,
да виду цркву шарену, 85
да молу Бога једнога,
Лирјана мома нема, па нема.
Па Стојану мајка говори:
„Стојане, сине, Стојане,
много ни јаде задала, 90
но ти слушај своју мајчицу,
да те мајка тебе научи:
па Лирјана твоја, па твоја,
ти легни, синко, те умри,
па ће мајка да ти кука на главу, 95
и сестре да реду у ноге,
све твоја дружба доћеју,
да тебе сандак градију,
да тебе гроба копају,
и све старе бабе доћеју, 100
и све мале моме доћеју,
по једну китку босиљак,
и по једну жуту свећу донеће,
да дођу тебе на жалост,
и Лирјана до' ће, па до’ ће!” 105
Стојан послуша мајчицу,
па ми млади леже те умре,
мајка му кука на главу,
сестре га реду у ноге,
сви његова дружба дођоше, 110
неки му сандак грађају,
неки му гроба копају,
и све старе бабе дођоше,
и све мале моме дођоше,
по једну китку босиљак 115
и по жуту свећу донеше,
и дођоше њему иа жалост.
Кад чула мома Лирјана,
де кука та кукавица,
без замена око Митровдана, 120
па ми пита стару мајчицу:
„Мајчице, мори мајчице,
што кука та кукавица,
без земана око Митровдана"
Мајка гу њојзи говори: 125
„Не кука та кукавица,
но мајка плаче Стојана,
Стојан је синоћ умреја”.
Лирјана мајку замоли
да гу отвори шарен сандака, 130
да извади белу мараму,
да узне киту босиљак,
да узне жуту свећицу,
да иде Стојану на жалост.
Мајка Лирјану караше: 135
„Не иди, ћерко, Лирјано,
биће ти нека превара!”
Лирјана мајкс говори:
„Мајчице, стара вештице,
Стојан ми чешму награди, 140
све мо је друге беше да виду,
и узеше воду студену,
ти мене не кте да пуштиш;
кад Стојан пченицу жњејаше,
све моје друге отоше да жњеју, 145
ти мене не кте да пуштиш,
скупу ги надницу платија,
по жут дукага ги даја;
Стојан ми цркву направи,
све моје друге отоше, 150
видоше цркву шарену,
и молише Бога једнога,
ти мене не кте да пуштиш!"
Па се диже мома Лирјана,
те отвори шарен сандака, 155
па узе белу мараму,
и узе киту босиљак,
и узе жуту свећицу,
па отиде Стојану на жалост;
кад улезе у Стојанове дворе, 160
виде гу стара мајчица,
па реди млада Стојана:
„Стојане, сине Стојане,
ти си ми синоћ умреја,
умреја млади без дана, 165
за луду мому Лирјану,
моли се Богу једному,
нека ти душу поврати,
ете гу мома Лирјана!"
Кад дође мома Лирјана, 170
стаде да плаче Стојана:
„Стојане, млади Стојане,
како си умреја млади без дана,
да си ми мени казаја,
ја тебе не би оставила 175
да умреш млади без дана!"
Макну му мома Лирјана,
макну му платно свилено,
што га мати њега покрила:
шта да види чудо големо, 180
бистра га вода пробила,
обриса га белом марамом,
и му тијо њему говори:
„Стојане, млади Стојаие,
ти отвори твоје црно око!" 185
Стојан ми око отвори
и виде мому Лирјану,
и тад рипну ка да узбесне,
па довати младу Лирјану,
обема рукама загрли, 190
бело гу лице пољуби,
и овако њојзи говори:
„Лирјана, момо, Лирјано,
Лирјана лепа девојко,
тешке ли ми јаде зададе, 195
докле ми у руке допаде!"

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 249-253.