Старој години (Јововић)
Ти одлазиш бако стара!
Младој кћерци власт предајеш
Ти одлазиш, али код нас
Успоменом свеђ остајеш.
Јер у твоме кратком в'јеку
Што се збило Бог зна сами,
Кол'ко си нас на св'јет дала
А колико гробној тами.
Кол'ко суза, јада, плача;
Кол'ко опет среће, славе,
С тога име твоје неће
Никад људи да за'браве.
Збогом дакле, о старицо!
При растанку само пази;
Новој кћерци препоручит'
Да нас води среће стази.
Мира, слоге и напретка,
Нек је пуна кроз све дане,
Јад и туга мрзост клета
Нека с тобом у гроб пане.
А Ти Боже Свемогући,
Проспи свога благослова;
Да нам свима срећно дође,
Годиница ова нова.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
У Бару, 1893. Мило Јововић, „Голуб“, број 24., у Сомбору, 15. децембра 1893., стр. 379.