Старац
Старац
| Старац Писац: Војислав Илић |
Стар сам, слаб сам, изнемогô,
- Прожима ми душу студ;
Борбе беше врло много,
- Сад одмора хоће груд!
Заман, што ме разговара
- Прошлих дана спомен знан:
Мене мучи и обара
- Неодољив неки сан —
Свршено је!... Поглед тужан
- Укочено на свет сја:
Видим: да већ није нужан
- Нит' ко мени, — ни ком ја!
Стар сам, слаб сам, изнемогô,
- Прожима ми душу студ;
Борбе беше врло много,
- Сад одмора хоће груд! —
Ал' ме ипак радост нека
- Утешити лепо зна:
Много милих мене чека
- У држави вечног сна!...
Извори
уреди- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 110.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|