Српска војска крај Солуна стоји

* * *


Српска војска крај Солуна стоји

Српска војска крај Солуна стоји
и цареве тужне дане броји.
Тужно стоји од дана до дана.
Једног јутра свану зора рана.
Ој, топ пуца, паљба се огвара, 5
а бугарска мома проговара:
„Где си царе, родитељу мио,
где си данас војску упутио?
Крај Солуна да патимо муке —
изгубисмо и ноге и руке. 10
То су ваше политике криве —
све по рову поваташе живе.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 785-786.