Сонет српству

Јован Илић

(По прочитан. Срб. Пешт. Нов. ч. 42)

Сонет српству Писац: Јован Илић

Сонет српству

Нека, нека! и бољем се мило Српство нада,

Тако браћо светао нам образ на Парнасу!

Јошт' у бољој врати ће се Душанова влада;

Кажу, Срби Милутина прави синци да су!

* * *

Па нек завист надима се, злоба нек се јежи,

На сопствену жалост своју срамно пасти мора.

Храбро Србе, о јуначни! напред само тежи,

Празне слутње усахнуће паклених злотвора.

* * *

А Ти Оче свемогући! жељу нашу прими,

И тај облак што нам смета с неба српског сними;

Да огране већ једанпут сунце пуносјајно!

* * *

Да се с тужном браћом нашом слатко нагријемо,

Због тамности горке сузе јер дуго лијемо;

Та време је да нам сине сунце пуносјајно!

У Прашови, 31 маја 1844 год

Напомене

• Ова песма је објављена у Српски Народни Лист, 1845, бр. 22.

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 12-13, Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.