Сонет
Сонет
| Сонет Писац: Јован Илић |
Лети, лети, пјесмо моја мила,
Глас твој нек се до неба извија,
Уздах носи лахору на крила,
Да си драгој слађа и милија!
Задјени јој киту каравила,
Гдјено јој се на бурму савија,
Под гр'оцем, под недарца била,
Кошуљица танка ћерћелија.
И реци јој : »Не срди се на ме,
Мој зумбуле, моје росно цв'јеће,
Не срди се, а тако ти дина !
Јер ако се ја расрдим на те,
Сва нас Босна помирити неће,
Ни сва Босна ни Херцеговина!«
Напомене
уреди- Ова песма је објављена у Српски Преглед 1895, бр. 1
Извори
уреди- Јован Илић: Целокупна дела, страна 273-274. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.
|