Смрт Тепшића јунака
Пију вино браћа Трзијина,
Ш њими пије Тепшић добар јунак.
Тепшић проси Трзију диевојку;
А Трзију мила мајка неда,
За Тепшића млађахна јунака. 5
Трзији је говорила мајка:
О Трзија драга душо моја,
Неход к ћерко за млада Тепшића;
Тепшићева поносита мајка,
Ти јој к ћерко угодити нећеш; 10
Коња јаше ко делија млади
Сабљу паше као и спахија
Тунбан крије као и снашица.
Трзији се с мањим немогаше,
Она њему дробну књигу пише 15
О Тепшићу драга душо моја;
Да је твоја поносита мајка,
Већ те просим, драга душо моја,
Да ти замеш Мару брајна мога!
Један смо се данак породили, 20
Једнаке смо хаљине носили,
Једнога смо стаса и приклада,
Скупа јесмо ва школу ходили,
Скупа јесмо ва црикву ходили.
И њему се с мањим немогаше, 25
И он појде по Мару дивојку.
Трзија је мајки говорила:
О старице мила моја мајко,
Ништо ј' мене заболила глава,
Од срдачца ни живит немогу, 30
Већ вас просим драга браћо моја,
Ако би вам тегнула умрити,
Немојте ме покопати младе,
Гди се копљу друге друге моје,
Него мене младу покопајте, 35
Покрај нашег грунта јуначкога,
Туд ће проћи свати Тепшићеви,
Питат оће Тепшић добар јунак,
Чије ли је гробље ово овди.
Пак ће рећи Маре брата мога: 40
Ово ј' гробје Трзије дивојке.
Свати су ју пенсум посипали,
Липа Маре с рожом из рукава,
Тепшић јунак грозними сузами.
Мртав јунак крај дивојке паде 45
Ал говори Марушка дивојка:
Ча ћу јадна сада учинити!
Назад несмим а на прво незнам;
Ако идем милој мајки мојој,
Рећи ће ми мила мајка моја: 50
Ча су к ћерко густи гости твоји?
Ако идем Богом даној мајки,
Рећи ће ми Богом дана мајка:
Ча ј' дивојко злотворице моја;
То изусти и душицу с пусти, 55
Ту се ј' троје гробје састануло.
С Тепшића је зелен бор израсал,
А с Трзије винова лозица,
С Маре зрасла румена рожица.
Лозица се ј' окол' бора вила, 60
Ко дивојка около јунака.
Лозица се и вила и вила
На вила се ј' мајки до прозора,
Старица јој говорила мајка:
Ходи с Богом винова лозицо! 65
Прокљета га свака мајка била,
Ка растаје и мило и драго,
А састаје немило недраго.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
