Смрт Смаилаге Ченгића
0001 Прва ријеч: а помози, Боже;
0002 Ова друга: оће ако Бог да;
0003 Ову трећу: Шујо књигу пише
0004 Од Петнице, божје злосретнице,
0005 А посла је на Сеоца мала,
0006 А на име Драгу Лопужини:
0007 „О мој куме, Лопужина Драго,
0008 Мож’ ли знати јес’ ли запазио —
0009 Кад ти лани ударише Турци,
0010 Кад ти твоје село поараше,
0011 Посјекоше мало и велико,
0012 Изгорјеше огњем свеколико
0013 И твојега изгубише сина,
0014 Твога Ђока, твоје очи црне?
0015 Знаш ли, Драго, није давно било
0016 Кад ти очи извадише Турци
0017 И твог Ђока сина посјекоше,
0018 На Мостар му понијеше главу?
0019 Но сад, Драго, мој соколе сиви,
0020 Али данас али довијека —
0021 Ево нам је шаке запануло
0022 Да ми јаде наше накајемо
0023 На крвника Ченгић Смаилагу!
0024 И ево га сјутра у Дромњаке,
0025 На Пошћење, на село малено,
0026 У бијелу Грбовића кулу!
0027 Но, мој Драго, мој соколе сиви,
0028 Оди тамо до Тушине пођи,
0029 А до куле Церовић’ Новице —
0030 Од мене му Богом побратимство,
0031 А Богом га кумим великијем,
0032 Нека скочи на ноге лагане,
0033 А покупи од Брда Брђане
0034 И доведе к њему у Тушину,
0035 Ето сјутра на Млетичак Турци,
0036 Да ми сјутри њему ударимо,
0037 Да с Турцима џенег заметнемо!
0038 А слушај ме, Церовић’ Новица,
0039 Ако Бог да и Богородица,
0040 Теке сване, сабак зора дође,
0041 Ја ћу узет’ дебела дорина,
0042 Оћу аги под шатором доћи,
0043 Оћу аги добро јутро викнут’,
0044 Оћу џенек заметнути шњиме!
0045 Но слушај ме, Церовић’ Новица,
0046 Немој издат’ Караџића Шуја,
0047 Тан те твоја кућа не издала!”
0048 Када Драгу ситна књига дође,
0049 Јадан Драго књигу не умије,
0050 Но дозива самоука ђака,
0051 По имену Петровић’ Оташа,
0052 Сву му Оташ књигу проучио.
0053 Кад то зачу Лопужина Драго,
0054 Колико му срце узиграло,
0055 Нема када оседлат’ дорина,
0056 Но се гола коња доватио,
0057 А ћера га у малу Тушину,
0058 А под кулу Церовић’ Новице,
0059 Испод куле он зове Новицу:
0060 „Јес’ ли у кулу, Церовић’ Новице?”
0061 У кулу се нагнао Новица
0062 И испаде на партос од куле
0063 И за собом затурио руке,
0064 За појасом двије срмајлије,
0065 А кад виђе Лопужину Драга,
0066 Дивно виђе ђе ће бити кавга,
0067 Па овако Драгу говораше:
0068 „О мој куме, Лопужина Драго,
0069 Које су те донијеле виле,
0070 А пд кулу Церовић’ Новице?”
0071 Но му оде говорити Драго,
0072 Оде њему старе приче причат’
0073 Што су њему стари учинили
0074 Од Турака, старије крвника.
0075 Још му Драго зборити оћаше,
0076 Но Новица више не оћаше,
0077 Но он Драгу ријеч говораше:
0078 „О мој куме, Лопужина Драго,
0079 Да ти когођ није кажевао
0080 Е ће ага брзо доолити,
0081 Нећу ли се шњиме угледати?
0082 Е тако ми никога до Бога,
0083 Ал’ ћу своју изгубити главу
0084 Ал’ Турчина аге Смаилаге!
0085 Богу сам се своме зарекао,
0086 И њему сам валу учинио
0087 И нашему славном господару,
0088 По имену Перу Петровићу,
0089 Да ћу моју изгубити главу
0090 Јал’ Турчина Ченгић-Смаилаге!
0091 Но, за Бога, Лопужина Драго,
0092 Да ти није књига долазила
0093 Од сокола Шуја Караџића
0094 И делије попа Чоловића —
0095 Оће л’ скоро ага налазити,
0096 Оће л’ уљест’ амо у Дромњаке?” —
0097 „Црн ти вијек, Церовић’ Новица,
0098 Ето аге сјутра, Смаилаге,
0099 На Млетичак, на поље широко,
0100 Око њега хиљада коњика
0101 И педесет нашије кнежева,
0102 Најпрви је Маловићу Ђоко!
0103 Но чу ли ме, Церовић’ Новица,
0104 Ну ти књиге неколике пиши
0105 И пошљи и низ Брда камена
0106 На срдаре и на барјактаре,
0107 А да крену да покупе војску!
0108 Ма најпрву ти књигу накити
0109 И пошљи је у Морачу Доњу,
0110 А на име Митру калуђеру —
0111 ,Свештениче Митре калуђере,
0112 Покупи ми Доње Морачане,
0113 Ајде к мене у Тушину дођи,
0114 А под кулу Церовић’ Новице!’ ”
0115 Па је другу књигу накитио,
0116 Он и ону посла у Морачу,
0117 А на име Мине Радулову:
0118 „Ој војвода Мина Радуловић,
0119 Покупи ми Доње Морачане,
0120 Ајде к мене у Тушину дођи!”
0121 Па је књигу трећу накитио
0122 И посла је у Љевишта мала,
0123 У Љевишта, ајдучко гнијездо,
0124 А на име Јакшић-капетану:
0125 „Капетане Јакша Гачанине,
0126 Покупи ми од горе ајдуке,
0127 Пет стотина и педесет друга,
0128 Не остави Стрелицу Малишу,
0129 Нека узме помамна ђогина
0130 И о њему обје кубурлије,
0131 Оћемо се ћерат’ за Турцима
0132 По Млетичку, зеленој планини!”
0133 Па четврту књигу начинио
0134 И посла је под Сировац мали,
0135 А на име Петру Кршикапи:
0136 „О ајдуче Петре Кршикапа,
0137 Покупи ми педесет ајдука,
0138 Ајде к мене у Тушину дођи,
0139 Ти појаши претила дорина,
0140 Оћемо се с агом поћерати
0141 По Млетичку, зеленој планини,
0142 Бог ће дати, биће наша рука!”
0143 Како књига долазише коме,
0144 Сваки ита, а за Драга пита,
0145 Са се сила окупила била
0146 Испод куле Лопужине Драга;
0147 Паде војска на росну ливаду,
0148 На ливаду, под бијелу кулу,
0149 Сви сердари на бијелу кулу,
0150 Међу њима Митре калуђере.
0151 Ма им зевка ни узура нема,
0152 Њима нема Петра Кршикапе,
0153 То је богме колдар од војника!
0154 Узмучи се Лопужина Драго,
0155 Па пошета по бијелој кули,
0156 А за собом затурио руке,
0157 А дозива Вујачића Тура:
0158 „А мој сине, Вујачића Туро,
0159 Ну појаши мојега дорина,
0160 Поћерај га тамо до Сировца,
0161 А до куле Петра Кршикапе,
0162 Све му ала и авала кажи!”
0163 Баш у ричи коју и зборау,
0164 Док се прашак магле замаглио,
0165 А из магле добар јунак скаче
0166 На вранчићу ка на горској вили,
0167 Но се бјеше нагрдио грдно,
0168 Подставио капу од памука,
0169 Кроз капу му перчин пропануо,
0170 А на њега жута аљетина,
0171 Оба плећа проз њу пропанули,
0172 На бедре му црне чакширине,
0173 Кољено му проз ње пропануло —
0174 Оно ти је Петре Кршикапа!
0175 Кад ли Петре до сердара дође
0176 И свијема добро јутро викну,
0177 Сви сердари на ноге скочише,
0178 Кршикапи помоћ приватише.
0179 И рече му Митре калуђере:
0180 „Одјаш’ коња, Петре Кршикапа,
0181 Да ми мало вина попијемо!”
0182 Ама рече Петре Кршикапа:
0183 „Прођи с врагом, Митре калуђере,
0184 Ми немамо каде пити вино,
0185 Данас ни је коље ићи тамо
0186 Да јуначки мегдан дијелимо
0187 На Млетичак, зелену планину,
0188 Са Турчином Ченгић’ Смаилагом,
0189 Но на ноге, море, три сердара,
0190 Покупите вашу сердарију
0191 Да идемо сјутра на Млетичак,
0192 Да видимо сјутра на Млетичак
0193 Ко је бољи, ко је од бољега!”
0194 Жао било Лопужини Драгу,
0195 Па он Петру ријеч говораше:
0196 „Богом брате, Петре Кршикапа,
0197 Немој таке зборити ријечи,
0198 Немој срчит’ наша три сердара!”
0199 Ћаше опет Петре говорити,
0200 Но му не да говорити Драго,
0201 Но довати бистра џевердана
0202 И његова помамна ђогина,
0203 И ђогу ес у рамена баца,
0204 Па извади двије кубурлије
0205 И објема искру огња даје.
0206 Дивно су га пушке послушале,
0207 Вас се серат и крајина згрну.
0208 И отолен пољем поиграше
0209 До пред кулу Церовић’ Новице —
0210 Најпрви је Митре калуђере
0211 На ђогата ка на горску вилу,
0212 А за њиме Лопужина Драго,
0213 А за Драгом Мина војевода,
0214 За војводом Јакша капетане,
0215 А за Јакшом пет стотин’ ајдука,
0216 Ка од горе пет стотин’ вукова,
0217 Па за њима хиљада Брђана.
0218 Кад дођоше Новичиној кули
0219 И кад виђе Церовић Новица
0220 Шта се онђе силе окупило,
0221 У јунака срце заиграло
0222 И овако ријеч говораше:
0223 „А јуанци, ако Бога знате,
0224 Али данас али довијека,
0225 Ето нама старије крвника
0226 На Млетичак, зелену планину —
0227 Да ми њима јутрос ударимо,
0228 Да ми шњима живот не жалимо,
0229 Ради Бога и Богородице,
0230 Да ми крвцу црну пролијемо,
0231 Нашу стару браћу поменемо
0232 Што су нама изгубили Турци!
0233 Но, за Бога, моја браћо драга,
0234 Али јутрос али довијека,
0235 Сваки свога коња потпрегните,
0236 Сваки своју пушку припрашите,
0237 Сваки своју сабљу наоштрите!
0238 Када јутрос саба зора дође,
0239 Свети Јован оће осванути,
0240 Оће нама у помоћи бити —
0241 Кунем ви се, а вјеру ви дајем,
0242 Ја ћу погнат’ мојега дорина
0243 До чадора Ченгић’ Смаилаге,
0244 Оћу њему под чадору доћи,
0245 Од чадора осјећи му крило,
0246 Мојом сабљом изгубит’ му главу!”
0247 Кад то чуше остали Брђани,
0248 Узиграше као соколови,
0249 Сваки своју пушку доватио,
0250 Долећеше итро на Млетичак.
0251 Сви сердари, те се окупише,
0252 Окупише, па су говорили
0253 Ко ће узет’ дебела дорина,
0254 Поћерат’ га аги до шатора
0255 И на агу палит’ кубурлију
0256 И он шњиме џенег заметнути —
0257 Нико богме отић’ не смијаше.
0258 Мало било, ништа не трајало,
0259 Ево јунак из турске ордије
0260 На ђогата коња клепавога —
0261 Оно главом Караџићу Шујо,
0262 Сердарима рујеч говораше:
0263 „О сердари, црн ви образ био,
0264 Али јутрос али довијека,
0265 Да удримо аги на шатору!
0266 А има ли голема јунака
0267 Ко ће узет’ име Исусово
0268 И он са мном до шатора доћи —
0269 Кунем му се, а вјеру му дајем,
0270 Ја ћу убит’ агу Смаилагу,
0271 Стаћу њему ногом под вилицу!”
0272 Не нагна се голема јунака
0273 Ко ће отић’ с Караџићем Шујом,
0274 Потлен зета, Дамјановић’ Мирка,
0275 Па ни Мирко отић’ не оћаше,
0276 Но је јадан остарао Шујо,
0277 Па се добро препануо Мирко
0278 Оће коњи погазити Шуја,
0279 Те он оде с Караџића Шујом.
0280 Кад су аги дошли под шатором,
0281 Теке сабак јутро отворило,
0282 Ага бјеше добро уранио
0283 И клањаше, абдес узимаше.
0284 Шујо њему добро јутро викну;
0285 Ага њему помоћ не привати
0286 Ни оћаше вјеру преврнути
0287 Док турскога изучи азана,
0288 Но га оком гледа попријеко;
0289 Па не гледа Караџића Шуја,
0290 Но код њега Дамјановић’ Мирка,
0291 Па овако ријеч говораше:
0292 „Псино стара, Караџићу Шујо,
0293 Што ти оће Дамјановић Мирко?
0294 Кунем ти се, а вјеру ти дајем,
0295 Данас ће му изгубити главу,
0296 Па ни твоја останути неће!”
0297 Кад то зачу Караџићу Шујо,
0298 Он извади обје кубурлије
0299 Иобјема живи огањ даје:
0300 Обје њега пушке послушаше
0301 И ватре му живу приватише,
0302 И Турчина дивно погодише
0303 Међу пуца ђе доламу спуча.
0304 А то гледа Дамјановић Мирко,
0305 Ништа Мирко зборит’ не оћаше;
0306 Но му викну Караџића Шујо:
0307 „Аох Мирко, црн ти образ био —
0308 Кад сам тебе цуру поклонио,
0309 Ја сам мнио да си јунак бољи!”
0310 Кад то зачу Дамјановић Мирко,
0311 Он криваша вади иза паса,
0312 На Турчина јуриш учинио,
0313 Одвоји му главу са рамена.
0314 Алабанда задрма се кавга,
0315 Грми, сива, крв се пролијева.
0316 Да ти бјеше стати погледати
0317 Како брдски ножи сијеваху,
0318 Како турске главе зијеваху!
0319 Но да видиш среће и несреће,
0320 И да видиш Саве Драговића —
0321 Он не оће палит’ џевердана,
0322 Но га тури у зелену траву,
0323 А од паса извади криваша,
0324 У Турке јуриш учинио,
0325 Он четири главе посјекао,
0326 И њега је рана допанула,
0327 Баш од које пребољети неће!
0328 И он викну Дамјановић’ Мирка:
0329 „Ђе си, брате, Дамјановић Мирко,
0330 Уграби ми главу и оружје,
0331 Да је мене не носе Нишићи,
0332 Да им није у крајину дика
0333 С дивном мојом главом и оружјем!”
0334 Он то рече, а испушти душу.
0335 Но да видиш Дамјановић’ Мирка:
0336 Како итро покличе сердаре,
0337 А сердари на ноге скочише,
0338 Убиче се, боље не могоше,
0339 Грми, сива, крв се пролиејва,
0340 Пролијећу коњи без јунака,
0341 А јунаци без добрије коња,
0342 Стоји шкрипа острије сабаља,
0343 Стоји много јека рањеника!
0344 Мало било, ништа не трајало,
0345 А ево ти Лопужине Драга
0346 На његова помамна ђогина,
0347 О гриви му главе три-четири,
0348 Иде јунак право у дружину,
0349 Нађе сузна и крвава Мирка
0350 Ђе је своје нагрдио лице
0351 Баш за сином Лопужине Драга;
0352 Држи добру главу од Турчина,
0353 Од Турчина Ченгић’ Смаилаге.
0354 Па овако говораше Драго:
0355 „О мој сине, Дамјановић Мирко,
0356 Што си своје нагдио лице,
0357 Је ли мени Сава погинуо?”
0358 Мирко њему по истини каже
0359 Е је њему Сава погинуо.
0360 Ама рече Дамјановић Мирко:
0361 „А мој стриче, Лопужина Мирко,
0362 Ја сам Саву осветио дивно —
0363 Ево глава Ченгић’ Смаилаге,
0364 У руке је Дамјановић’ Мирка!”
0365 Кад је Драго сагледао главу
0366 И познаде Ченгић’ Смаилагу,
0367 Он запјева грлом бијелијем:
0368 „Куку, Сава, и данас и вазда,
0369 Благо мене, Дамјановић Мирко,
0370 Који си ми Саву осветио!”
0371 У томе се скупише Брђани,
0372 Окупише главе од Турака
0373 И с Турака свијетло оружје,
0374 Седамдесет и четири главе,
0375 Понијеше главе на Цетиње.
0376 И то било када се чинило,
0377 Од нас пјесма, а помоћ од Бога
0378 Да поможе нама свештеника,
0379 Који нама хисторију списа!
