Смрт Маркова
0001 Гором греди Краљевића Марко
0002 на Шарчићу коњу великоме,
0003 оде му се Шарац потицати,
0004 низ образе сузе просипати,
0005 Краљевић му бесједио Марко:
0006 "Дура Шаро, дура добро моје!
0007 Од како сам тебе набавио,
0008 ево данас сто и шест годинах,
0009 нијеси се нигда спотакао,
0010 и низ образ сузе просипао,
0011 то ли ћемо оба погинути,
0012 ја ли оба, ја л’ један, Шарине."
0013 А вила га са горе кликала:
0014 "О делијо, Краљевићу Марко!
0015 Ћерај коња на врг од планине,
0016 на Урвину широку планину,
0017 надклони се на бунар на воду,
0018 па ћеш виђет ђе ћеш умријети."
0019 А Краљевић наћера Шарчину
0020 на Урвину широку планину,
0021 надклони се на бунар на воду,
0022 а кад виђе да ће умријети,
0023 тада Краљић Марко проговара:
0024 "О свијету, лаживи цвијету!
0025 Живљег триста и седам годинах,
0026 данас ми је умријети жао,
0027 ка и јуче да сам настануо."
0028 Па дебела посјече Шарина,
0029 затури га под буково шушље;
0030 сломи копје на двоје на троје
0031 па га тури у бунар у воду,
0032 баци топуз с Урвине планине,
0033 дотури га у воду Дунаво,
0034 свуче Марко зелену доламу,
0035 прострије је на земљицу црну,
0036 на њу Марко боловат отиде,
0037 па довати дивит и артије
0038 те написа лист књиге бијеле
0039 и тури је друму на средину,
0040 а зађеде у јелову грану,
0041 њом се Краљић поздравио Марко,
0042 побратиму старцу патријару
0043 од бијеле Вилендара цркве,
0044 још у књизи бесједио Марко:
0045 "Носите ме цркви Филендару,
0046 закопајте под патос од цркве,
0047 не чин’те ми гроба ни мрамора,
0048 нек се боје по крајини Турци
0049 и од мртва Марка Краљевога."
0050 Још остави три ћемера блага:
0051 један ћемер ко га онђе нађе,
0052 други ћемер ко ће носит Марка,
0053 трећи ћемер за опијевање.
0054 Пак се Краљић преставио Марко,
0055 лежи мртав за неђељу данах.
0056 Ко год Марка мртца наођаше,
0057 свак мњаваше да Марко спаваше,
0058 нико к њему наљест не смијаше,
0059 но свраћаше с пута покрај пута
0060 е ће сана пробуди Марка
0061 па му Марко изгубити главу;
0062 док ево ти црна калуђера
0063 из бијеле Вилендара цркве,
0064 јоште ш њиме Мијаила ђака,
0065 кад ли мртва сагледаше Марка,
0066 од Марка се мртва препадоше,
0067 свак мњаваше да Марко спаваше,
0068 покрај пута свраћат отидоше,
0069 угледаше бијелу хартију
0070 у јеловој зађенуту грани.
0071 Кад калуђер књигу проучио,
0072 ал’ се Марко бјеше преставио,
0073 па дебела одјаха ђогина,
0074 Краљевића мртва товарио,
0075 оћера га Вилендари цркви,
0076 закопа га под партос од цркве,
0077 не чини му гроба ни мрамора,
0078 нек се боје по крајини Турци
0079 и од мртва Марка Краљевића,
0080 а узе му три ћемера блага,
0081 узео је што је заслужио
0082 кад је Марка мртва послужио.
