Смрт Марка Краљевића5
0001 Коња кује Краљевићу Марко,
0002 Коња кује, стару мајку куне:
0003 ”Бор те убио, стара моја мајко!
0004 Што м’ не роди брата ол сестрицу?
0005 Братац би ми коња потковао,
0006 Сестрица би ногу подржала
0007 И мога би коња напојила.”
0008 Ма му стара мајка говорила:
0009 ”Не кун’, Марко, мој једини синко!
0010 Ја сам теби брата породила,
0011 Брата твога, дијете Милоша,
0012 А и твоје рођене сестрице,
0013 Анђелију, твоју селу драгу.
0014 Али су их Турци заробили,
0015 Твоју секу од седам година,
0016 Твога брата од дв’је годинице.
0017 Сад их кажу, моје д’јете драго!
0018 Тамо неђе у гори зеленој.”
0019 Кад од мајке тога чуо Марко,
0020 Па је својој мајци говорио:
0021 ”О старице, мила моја мајко!
0022 Ум’јеси ми лаку брашеницу,
0023 Пурсати ми претила ђогина,
0024 Справљај мени, што је за јунака,
0025 Па ћу искат брата рођенога,
0026 Брата мога и сестру рођену.
0027 Оћу поћи, ако не ћу доћи.”
0028 Ма га моли стара своје мајка:
0029 ”Остави се, ако Бога знадеш!
0030 Не ид’, Марко, мој једини синко!
0031 Ти ћеш поћи, ма ми не ћеш доћи.”
0032 Ма је стару умолио мајку,
0033 Да ће поћи, ак’ и не ће доћи.
0034 Стара мајка тога не сцијаше,
0035 Не сцијаше, с мање не могаше,
0036 Умијеси лаку брашеницу.
0037 Пурсати му претила ђогина,
0038 Справља мајка, што је за јунака.
0039 И ставља му један вардак вина,
0040 Па му мајка благосове дава:
0041 ”Ајде с Богом, мој једини синко!
0042 У путу ти добра срећа била,
0043 А несрећа свој пут одмицала.
0044 Душмани ти под ногама стали
0045 Како коњу чавли и поткови.”
0046 Отоле је Марко одлазио,
0047 Па он пође пут горе зелене.
0048 Кад је дошо у гору зелену,
0049 Тад је Марко запјевао танко
0050 И зазивље свог рођеног брата,
0051 Брата свога и сестру рођену:
0052 ”О мој брате, дијете Милошу!
0053 Сејо моја, Анђелија млада!
0054 Ак’ сте дјегод у гори зеленој,
0055 Каж’те ми се, Бох вас не убио!
0056 Ево вама брата рођенога,
0057 Вашег брата Краљевића Марка.”
0058 Како пјева Краљевићу Марко,
0059 Сва се гора разлијеже гласом,
0060 Ал не чује сека Анђелија,
0061 Јер далеко тврди санак спава.
0062 Ал га чује Милош из горице,
0063 А не позна рода и племена,
0064 Нег све мисли пријевара да је,
0065 Па се не да лако преварити.
0066 Он узимље свога чевердала,
0067 Па га пење и ватру му дава,
0068 Те погоди Краљевића Марка
0069 У зло мјесто, у чело бијело.
0070 Мртав Марко низ ђогина паде.
0071 Кад то видје дијете Милошу,
0072 Оде видјет голема јунака.
0073 Још га Милош у животу нађе,
0074 Па га пита, ко је и откле је,
0075 А Марко му по истини каже.
0076 Ту је Милош упознао Марка.
0077 Кад познаде свог рођеног брата,
0078 Удари се шаком у чеоце:
0079 ”Ајмех мени, што сам урадио?”
0080 Па је своме брату говорио:
0081 ”О мој брате, Краљевићу Марко!
0082 Врло т’ су те врази донијели,
0083 А у гору на ме нанијели.
0084 Јесу ли ти ране од видања?”
0085 АЛ му вели Краљевићу Марко:
0086 ”О мој брате, дијете Милошу!
0087 Нијесу ми ране од видања,
0088 Нег су мене ране од умрћа.
0089 Умријет ћу, оздравити не ћу.
0090 Нег мој брате, дијете Милошу!
0091 Нађи, брате, секу Анђелију.
0092 Па ти ајде к старој нашој мајци.”
0093 Кад је брате брата разумио,
0094 Оде наћи секу Анђелију.
0095 Ода сна је секу пробудио
0096 И к својему брату доводио,
0097 Па се сека с братом опростила,
0098 Д’јете Милош и с Анђом и с Марком.
0099 Оба брата сеји говорила:
0100 ”Ајде, сејо, двору бијеломе,
0101 Б’јелу двору наше старе мајке,
0102 Нека си јој старој разговором.”
0103 Милош узе ножа позлаћена,
0104 Сама себе у срце удрио,
0105 ;ртав брате покрај брата паде.
0106 Кад видјела сестра Анђелија,
0107 Рони јадна сузе од очију,
0108 Па узимље братино оружје,
0109 Њим у земљи јаму ископала,
0110 Своју браћу у њу покопала.
0111 Па ми оде двору бијеломе
0112 Старој својој на трагове мајци.
0113 Кад је била двору на погледе,
0114 Своја ми је угледала мајка,
0115 Па је стара шћеру познавала,
0116 Супроћ њој је стара ишетала.
0117 Руке шире, у лица се љубе,
0118 Питају се за своје здрављице.
0119 Стара пита за два сина своја,
0120 А њој шћери по истини каже,
0121 А да су јој оба погинула.
0122 Кад то чује остарјела мајка,
0123 Покукала како кукавица,
0124 А завила како ластавица
0125 И овако мајка говорила:
0126 ”Овако се свакоме догађа,
0127 Ко не слуша своје старјешине.”
