Смрт Марка Краљевића
Јаше Марко уз Урвин' планину.
Кад је дошта' на сред горе црне,
Ал' му шарац поче посртати,
Од очију сузе обарати,
Када Марко чудо угледао 5
Он се 'вако шарцом разговара:
„О, шарине, крило соколово!
„Мили боже, што то бити може?
„Ево има триста и шест љета,
„Да се нас два јесмо састанули, 10
„Да заједно скупа путујемо;
„Ал' ти никад н'jеси посртао,
„То бог знаде добро бити не ће,
„То ће бити прам' нечијој глави,
„Према мојој, али према твојој.“ 15
Викну вила с високе планине:
„О, делијо, Марко Краљевићу!
„То ће бити прама твојој глави;
„Ево не ћеш погинути Марко,
„Ни од сабље, ни од бојно копља, 20
„Ни од оног перна буздована;
„Сада, Марко, оћеш умријети;
„Ако л' тога вјеровати не ћеш,
„Ти изиђи на Урвин' планину.
„Окрени се с десна на лијево 25
„И виђећеш три танане јеле,
„Понајвише, а и понајтање,
„Сву су црну гору надвисиле,
„Међу њима бунар вода ладна,
„Наднеси се над бунар над воду, 30
„И видићеш, кад ћрш умријети.“
И то Марко послушао вилу.
И отиде уз Урвин планину,
Окреће се с десна на лијево
И он виђе три танане јеле, 35
Сву су црну гору надвисиле,
Међу њима бунар вода ладна;
Над бунар се надносио Марко,
Кад он виђе, да ће умријети,
Он потеже тешког буздована, 40
Пре планине баци га у море.
Сам се собом разговара Марко:
„Када овај буздован изиша',
„Онда ти се 'ваки јунак наша'.“
Бојно копље ломи на седморо, 45
Па га баци у бунар у воду,
Да се ш њиме Турци не поносе.
Узе сабљу и пос'jече шарца.
Кад шарину одсјекао главу,
Овако се разговара Марко: 50
„О, шарине, крило соколово!
„Баш нека сам тебе саранио,
„Да се с тобом Турци не ругају,
„Да ми с тобох не чине измета,
„Да на теби воде не догоне.“ 55
Покрај себе покопао шарца,
Боље шарца нег брата Јандрију.
Своју сабљу ломи на четворо,
Те је баци у бунар у воду,
Да се ш њоме не поносе Турци, 60
Што је њима остало од Марка.
Када Марко управи оружје,
Он извади три ћемера блага
И написа једну књигу малу:
Један ћемер који нађе Марка, 65
Други hемер ко сарани Марка,
Трећи ћемер наручио Марко
По свијету дариват' сироте,
Занајвише кљаста и слијепа,
Нек по св'јету изводе поп'јевке 70
Од јунака Краљевића Марка.
Вјеша књигу о јелову грану,
Покрај себе три ћемера блага.
Сам се собом разговара Марко:
„Збогом, остај, мој прољетни цв'јете! 75
„И ти збогом мој лаживи свјете!
„А мало ли ја по теби ходах,
„Та за мало триста и шест љета!"
Простр'је Марко ћурак од курјака,
Земљи паде богу душу даде. 80
Мртав лежи за неђељу дана.
Близо њега Турци прилазише
А не смију мимо њ пролазити;
Мисле Турци, да је у животу,
Да је лега' санак боравити. 85
Ал' путује Игумане Васо
Шњим поредо самоуче дјаче!
Кад су дошли они близо Марка
И они се мало препануше, -
Виђе књигу о јеловој грани. 90
Кад Игуман књигу проучио
Књига каже, да је мртав Марко,
Игуман је к Марку прилазио,
Привати га за десницу руку,
Одавно се оладио Марко. 95
И он узе три ћемера блага,
Један ћемер себи уставио,
А другијем Марка сарањује,
А трећијем дарива сироте,
Зянајвише кљасте и слијепе, 100
Нек по св'jөту пјевају попјевке
Од јунака Краљевића Марка.
Затим меће Марка Краљевића,
Меће Марка на лака носила
Од ораса дрвца лаганога, 105
Па га носе Вилендару цркви.
Кад су дошли Вилендару цркви,
Л'јепо Васо покопао Марка,
Не остави на гробу биљега,
Да с не сјете Маркови душмани, 110
Да је јунак преминуо Марко.
Ала, Марко, покојна ти душа,
Ко ће сјећи по развоју Турке?
Ала Марко, на твоје поштење,
Нек ти буде од бога проштење!115
