Смрт Бијелић-Михаила
0001 Још ни зоре ни бијела дана,
0002 Поранио паша Соколовић,
0003 Поранио у лов у планину.
0004 Лов ловио три бијела дана,
0005 Он не може лова ни виђети,
0006 А камо ли лова уловити,
0007 Намјера га била намјерила
0008 На дворове Бијелић-Јована,
0009 Па Јовану паша бесједио:
0010 ”О Јоване, мрки каурине,
0011 ”Оди, влаше, да смо пријатељи.”
0012 А Јован му поче бесједити:
0013 ”Чу ли, пашо, драги господаре,
0014 ”Не моремо бити пријатељи.
0015 ”Ја сам кћери моје разудао,
0016 ”А синове мији иженио,
0017 ”Немам, пашо, кћери на удају,
0018 ”Нити имам сина на женидбу,
0019 ”Него имам млада Михаила,
0020 ”Ја сам њега књизи научио,
0021 ”Њега, пашо, ни женити нећу.”
0022 Кад то зачу паша Соколовић,
0023 Паша скочи на ноге лагане,
0024 Па срдито отиде низ кулу,
0025 Иде паша двору бијеломе,
0026 Како дође кули и авлији,
0027 Паша зове дванес пашалија.
0028 Па им паша тио бесједио:
0029 ”Ви идите Гвозцу у планину,
0030 ”Уфатите Б’јелић Михаила,
0031 ”Доведите у Сокола мога,
0032 ”Јер ја влаше оћу потурчити.”
0033 Пашалије пашу послушаше,
0034 Па на добре коње посјадоше,
0035 Отидоше у Гвоздац планину,
0036 Ту нађоше Б’јелић-Михаила.
0037 Добар јунак Б’јелић Михаило,
0038 За појас му двије златке мале,
0039 Међу њима пламена анџара,
0040 О рамену пушка џевердару.
0041 Не смједоше Турци ударити,
0042 Но му кажу могу ли ноћити,
0043 Јер иг бијел данак оставио,
0044 А тамна иг ноћца прихватила.
0045 Михаил иг добро дочекао,
0046 Па им закла овна испод звона.
0047 Неће Турци овна ни вечеру,
0048 Но јунака за бијеле руке,
0049 Па му вежу руке наопако,
0050 Одведоше паши Соколовић,
0051 А паша га баци у тамницу,
0052 И ухвати ћерку јединицу,
0053 Обадвоје баци у тамницу.
0054 Тамноваше три бијела дана,
0055 Док четврти данак освануо,
0056 Тад Б’јелић поче бесједити:
0057 ”О ђевојко, шинула те гуја!
0058 ”Довати ми од злата свиралу.”
0059 Ђевојкла га хитро послушала,
0060 Па од земље на ноге скочила,
0061 Довати му свиралу од злата.
0062 Узе момак свиралу од злата,
0063 Па засвира танко гласовито,
0064 У свирали Б’јелић приговара:
0065 ”Мили боже, чуда великога!
0066 ”Сада мисле моји родитељи,
0067 ”Да ја чувам по планини овце,
0068 ”А не знаде Бијелић Јоване,
0069 ”Да ме паша држи у тамницу,
0070 ”Моје овце и гладне и жедне.”
0071 То изусти, а душу испусти.
0072 Кад то чуо Бијелић Јоване,
0073 Скпчи јунак на ноге лагане,
0074 Па покупи своју породицу,
0075 Мало много петнаест јунака,
0076 Оде Јован до пашине куле,
0077 Па увати пашу Соколовић,
0078 Саломи му и ноге и руке,
0079 Бијелу му запалио кулу,
0080 Млоге јаде Јован починио.
0081 Узе т’јело сина Михаила,
0082 Па га носи у бијелу цркву,
0083 Па погребе сина Михаила
0084 У бијелу у Гвоздачку цркву.
