Смрт Бибића Зеинила
0001 Полећеле двије тице црне
0002 Од Рудина и од Омутића,
0003 Трубјело су тице прелећеле,
0004 У Никшићко поље долећеле,
0005 Док су у град долећеле биле,
0006 Вијале се тамо и овамо,
0007 Ни на чије дворе не пануле,
0008 Но на дворе Бибић-Зеинила.
0009 Из двора их нико не виђаше
0010 Него доцкан кићена кадуна,
0011 Она млада гола излазила,
0012 Само гола у танку кошуљу,
0013 Само гола како мушка глава,
0014 Јесте боса у папуче жуте,
0015 Она црне тице угледала,
0016 Па покупи дрвље и камење,
0017 Пано црне тице сагоњаше:
0018 „Двије тице, да вас Бог убије!
0019 „Окле сте ми јутрос дораниле?
0020 „Ја сам чула од старњех људи,
0021 „Ђено пану двије тице црне,
0022 „Да ту нема добра никаквога,
0023 „Е вас е је срећа донијела
0024 „Од Рудина и од Омутића,
0025 „Тамо ми је Бибић на паланзи,
0026 „Тено кланце чува од хајдука,
0027 „Ја сам јутрос млада подранила,
0028 „Те сам везак на ђерђеву везла,
0029 „Па ми хабер од Рудина дође,
0030 „Да пуцају шибе и топови,
0031 „А он иде често у планину,
0032 „Собом води хрте и огаре,
0033 „И да лови срне и кошуте;
0034 „Је ли Таир главу доносио
0035 „Од Трешњева поља маленога?
0036 „Е се својој кади зафалио,
0037 „Да ће посјећ’ Туровића Станка
0038 „И донијет’ на Оногошт главу,
0039 „Понијет’ је на Мостар везиру,
0040 „Ту се хљеба задобити нада.”
0041 Кад то чуле двије тице црне,
0042 Једна граче, у облаке скаче,
0043 А друга је с булом бесједила:
0044 „Стани, кадо, да ти јаде кажем:
0045 „Бисмо раде казат’ добре гласе,
0046 „Ма не ћемо, но што је истина:
0047 „Зле ти срне, а кошуте црне!
0048 „Није Таир главу доносио
0049 „Од Трешњева поља маленога,
0050 „Ни Зеинил лова уловио,
0051 „Него им је војска ударила.”
0052 Кад то чула Турска була млада:
0053 „Двије тице, да вас Бог убије!
0054 „Да знасте ли, чија бјеше војска?”
0055 Много тице опет бесједиле:
0056 „Стани, кадо, да ти јаде кажем:
0057 „Б’јеше војска од Цуца сердара;
0058 „Ну кад бјеше о акшаму, кадо,
0059 „Ми смо силну војску угледале,
0060 „Угледале на воду Ракиту,
0061 „Међу војском од Цуца сердара,
0062 „Ђе дугачки тутун запалио,
0063 „А ијетко проз ордију шета,
0064 „Па га Трипко Беговићу пита:
0065 „ „Што је тебе, од Цуца сердару,
0066 „ „Те ијетко проз ордију шеташ?” ”
0067 „Ма му вели од Цуца сердару:
0068 „ „Да ти, Трипко Беговићу, кажем:
0069 „ „Нема мене два добра јунака,
0070 „ „Нема мене Кривокапић-Рада
0071 „ „На његова Муја од мегдана,
0072 „ „И нема ми Шћепановић-Вука.” ”
0073 „У ту ријеч, коју бесјеђаху,
0074 „Ал’ ево ти Кривокапић-Рада
0075 „На његова Муја од мегдана,
0076 „А за њиме Шћепановић-Вуче
0077 „На његова космата вранчића,
0078 „Пала му је коса до копита,
0079 „Из седла се Вуко не виђаше,
0080 „Ђегођ дође, свуд замеће кавгу.
0081 „Кад дођоше у одрију, кадо,
0082 „Е су сјели, ноге прекрстили,
0083 „Са сердаром ријеч бесједили:
0084 „ „Ђе си војску силну сакупио?
0085 „ „А ђе ли ћеш с њоме ударити?” ”
0086 „Ма да чујеш од Цуца сердара:
0087 „ „Ласно ћу ја с војском ударити,
0088 „ „Док је мене Туровићу Станко,
0089 „ „И док ми је Косовић-Дрекале,
0090 „ „Хоћу удрит’ на Омутић с војском,
0091 „ „На троје ћу војску разредити.
0092 „ „Баш на троје наоколо града.” ”
0093 „Па ми посла Косовић-Дрекала
0094 „У Лужину доље покрај града,
0095 „И посла ми Туровића Станка
0096 „Баш управо на бијелу кулу,
0097 „Те затвори у кулу пандура;
0098 „Но стан’, кадо, да ти јаде кажем:
0099 „Подрани ти Бибић-Зеиниле,
0100 „Каконо се кадо, научио,
0101 „Научио често у планину,
0102 „Да но лови срне и кошуте;
0103 „Не обрну, кадо, у планину,
0104 „Но окрену, кадо, у Лужине,
0105 „У Лужине, кадо, испод града,
0106 „Угледа га Косовић-Дрекале,
0107 „Ма га пита једно момче младо,
0108 „Кадо моја, од поља Трешњева,
0109 „Баш бијаше од Банићевића:
0110 „ „Да за Бога, Косовић Дрекале!
0111 „ „Који ј’ оно јунак по имену?
0112 „ „Лоше пушке, а добра јунака!” ”
0113 „Вели њему Косовић Дрекале:
0114 „ „Да чу ли ме, дијете Никола!
0115 „ „Оно ми је Бибић-Зеиниле,
0116 „ „Онакога на крајину нема,
0117 „ „Но чу ли ме, дијете Никола!
0118 „ „Да но Туре близу напуштимо,
0119 „ „Е су брата изгубили мога,
0120 „ „Нећу ли га данас осветити.” ”
0121 „Па су Туре близу напуштили,
0122 „Ма га гађа Кнежевић Филипе,
0123 „И дивно је Туре погодио,
0124 „Десну му је ногу саломио;
0125 „Ма да видиш Бибић-Зеинила!
0126 „Ђе се Турчин крајем луга вуче,
0127 „Ками мајци, да утећ’ могаше!
0128 „Но га ћера Банићу Никола,
0129 „Лоше ћера, пристиже га брзо,
0130 „Јест му русу изгубио главу,
0131 „Но стан’, кадо, да ти јаде кажем:
0132 „Таир њему помоћи хоћаше,
0133 „Но не даде Туровићу Станко,
0134 „Затвори га у бијелу кулу,
0135 „Докле војска прође испод града.
0136 „Но стан’, кадо, да ти јаде кажем:
0137 „Када војска дође код сердара,
0138 „Сердар војску добро дариваше:
0139 „Неком гроша, а неком дуката,
0140 „А Николи коња испод себе.
0141 „И још, кадо, стани да ти кажем:
0142 „Кад је сердар главу причекао,
0143 „Пренесе је преко горе Црне,
0144 „Док дођоше на поље Цетиње,
0145 „Кад дођоше у Петра владике,
0146 „Владика их добро дариваше,
0147 „Ма најбоље Банића Николу;
0148 „Даде њему лака џевердара,
0149 „Он долази пет стотина гроша.”
0150 Кад то зачу Турска була млада,
0151 Оде клети и јадиковати:
0152 „О сердару, да те Бог убије!
0153 „Од како си ти закрајинио,
0154 „Многе ти си мајке ојадио,
0155 „А љубовце у род опремио,
0156 „И сестрице у црно завио!
0157 „Косовићу, не веселио се!
0158 „Што ти тражиш на Омутић с војском?
0159 „Те изгуби мога господара,
0160 „Господара Бибић-Зеинила.”
0161 Јоште була бесједити ћаше,
0162 Но не могла од жалости млада,
0163 Па зави се кули низ пенџере.
0164 Жива скочи, земљи паде мртва.
