Смиљ Смиљана покрај воде брала

Смиљ Смиљана покрај воде брала,
Набрала је недра и рукаве,
Извила је три зелена венца:
Једнога је себи оставила,
Други својој другарици дала,
А трећи је низ воду пустила,
Па је њему тијо беседила:
“Плови, плови, мој зелени венче!
Те доплови до Ђурђева двора,
Па запитај Ђурђеву мајчицу:
Оћеш, мајко, оженити Ђурђа?
Не жени га младом удовицом,
Већ га жени лепотом девојком.“