Смиље Мара по планини брала,
Смиље брала јаблан пролазила.
Ој јаблане и тебе би брала,
Немам драгог коме би те дала.
Мене мајка за недрага дала, 5
За недрага гдје је доста блага.
Мисли мајка да су гроши благо.
Нису благо гроши ни дукати,
Но је благо што је срцу драго.
