* * *
Слобода под старост
Процвиљела бијела кадуна
Уз кољено аге Асан-аге:
»Асан-ага, драги господару,
Ето има осамнест година,
Како си ме у двор добавио, 5
Још ја не знам, каки су ти двори,
Нити прођох кроз мушке конаке,
Нити знадем на конаку врата,
А камо ли сокак и чаршију.«
»Моја љубо, моја драга душо, 10
У мене су сеизи делије,
На вратима гази капиџије,
По конаку момци јабанџије,
Још долазе бези и бољари,
Који су те од бабе искали. 15
Док оженим сина најмлађега,
Онда шетај по конаку моме.«
|
|
Референце
Извор
Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 19-20.