Слеже момче низ арницу
да си љуби кореницу.
Он не љуби кореницу,
но си љуби ред девојке.
Кореница жељно гледа, 5
жељно гледа, љуто куне:
„Еј, да бог да, младо момче,
девет града проминуја,
нигде конак не нашаја,
па у мене наминуја; 10
под крило ми летуваја,
под шивке ми зимуваја.”
