Славуј (Милета Јакшић)

Славуј
Писац: Милета Јакшић
Успомени Вој. Илијћа


У прастару шуму
Међ сухо дрвеће
У пролеће рано
Славујак долеће.
Ту храшће не листа,
Први цвет не мири,
С црвоточних стабла̑
Труо ветрић пири.
Пева славуј. — песма
Глухо се одлива,
Ал’ листак не шушти,
Цвет се не одзива.
Коме бисер троши?
Коме медно грло?
За његову песму
Ту је све умрло.
Нек га другом крају
Жељица одува,
Што да пева месту,
Где су срца глува?

Извор

уреди
  • 1896. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година II, број 11, стр. 322-323.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.