Славопој мом кревету
| Славопој мом кревету (1895) Писац: Светозар Манојловић |
Ој кревете добри! Мој кревете драги!
Како ја те волим, зна Господ преблаги!
Јер још нисам лег’о, а да нисам рек’о:
„Хвала, Боже, да сам таки кревет стек’о!”
У тебе да легнем, милина је права,
У теби се дивно, баш господски спава.
Та мекан си, широк, па дугачак, брале! —
У тебе би... слона могли да повале.
Хеј! па кад се зими под душек завучем,
Пак у мекан јастук лубању затучем
Ој кревете драги, мој слађани побро!
Ака је то славно! Ала је то добро!
Па какве ти дивне снове знаш да скујеш,
Али и... белаје покаткад да снујеш —
Колико сам пути у сну Милош био,
Пак пред собом Турке по Косову виј’о?
Колико сам пути летећи се диг’о
У небеса сјајна и пред Бога стиг’о,
Пак, гледећи смерно у око му жарко,
Питао га: „Кад ће да с’ пробуди Марко?”
Али, као што рекох, мој кревете добри,
Покаткад ти склопиш и белаја побру.
Јест, богме, још каквих, да се много пути
Твој побратим џаснут к’о мртвац укрути.
Тако сам једаред стој’о пред олтаром,
Да се — венчам с неком халетином старом —
Ох, — сузе сам ујтру од радости лио,
Кад сам вид’о, да је само санак био.
А једаред сасним, да сасвим пострадах,
И да морам живет’ — од песничког рада —
Ој, кревете, од стра’ и сад се још тресем,
Кад се о том санку у мисли занесем.
Ал’ ипак те волим и искрено штујем,
А кад се поболим, у звезде те кујем;
Јер нико ме тако не уме да грли,
Не уме да чува, к’о ти, друже врли.
Пак за то, мој брале, ево сам ти, ево, —
У почаст и славу — и славопој спев’о;
Јер радосно с тобом част и славу делим,
А, за данас Збогом! — Лаку ноћ ти желим!
Беч, 1895.
Извор
уреди1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 19, стр. 579.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Манојловић, умро 1909, пре 115 година.
|