Славеносрпски језик

Славеносрпски језик Писац: Никола Боројевић

О премили језик, одавно се слави
Твој слатки и глатки и виспрени глас,
Из дубоког чувства и смирене нрави
Ти стројиш и гојиш свог суштества крас;
И зато све веће
Јест торжество среће
Што разгониш мрак,
Јер звезде ти сјају
И утеху дају
Да јеси нам слоге и поноса знак.

Твог народа песме свак жељно већ поје,
И Немац к’о Сремац, и Енглез и Гал,
Јер дивна красота бесмртне ироје
Ту пева к’о шева и разгони жал;
Нит’ нужда ти јечи
Чрез туђе да речи
Изражаваш жар,
Кад сопственог врела
Јест сладост ти зрела
К’о качество духа и природе дар.

Но цену му познај и очи отвори,
О друже, јер руже је твоје то цвет:
Све језике учи, ал’ својим говори,
То жели и вели сав паметни свет.
К’о сваки да своје,
И ти се за твоје
Не штеди, но дај:
Све више сведочи
Да благослов точи
Твог имена језик к’о небесни мај.

1841.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 203-204

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Боројевић, умро 1872, пре 152 године.